EUR 117,59 USD 106,52 CHF 106,87

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 20.09.19. :: 117.5937 rsd

Tekst objavljen: 10.12.2018 10:32        


Krajem naredne godine na našem finansijskom tržištu pojaviće se takozvani „primarni dileri”, a to je najavljeno još prošlog meseca na konferenciji Beogradske berze. Oni će se baviti razvojem tržišta hartija od vrednosti (HoV), njihovom trgovinom, a sve radi smanjenja javnog duga države ispod 50 odsto.

Dileri pomažu državi da proda obveznice

Kakvi su to dileri i šta ih razlikuje od postojećih berzanskih brokera? Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritiz” objašnjava da su primarni dileri igrači na finansijskom tržištu koji olakšavaju plasman državnih obveznica.

– Oni faktički posreduju između države i krupnih institucionalnih investitora, pospešuju prodaju a doprinose i razvoju sekundarnog tržišta državnih hartija kroz aktivan nastup. Slabost našeg tržišta hartija od vrednosti je slabo i nedovoljno razvijeno sekundarno tržište i na berzi i van berze što se ogleda u tome da ima veoma mali broj transakcija i da su hartije skoncentrisane kod uskog kruga investitora. Svakako, više investitora bi kupovalo hartije na primarnom tržištu ukoliko bi znali da postoji aktivno i likvidno sekundarno tržište. Dobar primer sekundarnog tržišta kod nas bile su obveznice stare devizne štednje u čijem je slučaju dobro funkcionisala prodaja pre roka – kaže Gujaničić.

Koliko je slabo sekundarno tržište državnih obveznica ilustruje time što dnevno na berzi i van berze ima tek nekoliko transakcija u proseku.

– Pošto primarni dileri posreduju između države i drugih investitora uloga im je da razviju tu trgovinu. Na primer, da smanje razliku između kupovne i prodajne cene i pospeše trgovanje. Banke su sada dominantni kupci državnih hartija od vrednosti, a verovatno će one biti i primarni dileri – kaže Gujaničić.

U Ministarstvu finansija objašnjavaju da su primarni dileri finansijske institucije koje će upravo oni izabrati kako bi se bavili državnim obveznicama, radili na unapređenju primarnog i sekundarnog tržišta hartija, na poslovima unapređenja koji se tiču javnog duga, a u saradnji sa državom.

– Uvođenjem primarnih dilera očekujemo da se poboljšaju realizacija i uslovi zaduživanja na primarnom tržištu kao i da se podstakne likvidnost tržišta državnih hartija od vrednosti, ublaži rizik refinansiranja duga i na kraju dodatno razvije sekundarno tržište državnih hartija od vrednosti, objašnjavaju u Ministarstvu finansija.

Ideja je da se tokom sledeće godine izrade planovi i procedure, odnosno, da se definišu uslovi ko će i pod kojim uslovima moći da obavlja ove poslove u Srbiji. Naredne godine će početi konsultacije s predstavnicima MMF-a o uvođenju primarnih dilera a očekuje se da aktivnost primarnih dilera počne krajem 2019, odnosno početkom 2020. godine, kažu u ovom ministarstvu. Oni objašnjavaju da je preporuka MMF-a da u prvom periodu od osnivanja bude od pet do deset dilera u Srbiji. Za sada nije predviđeno da strane kompanije mogu da se bave ovim poslom, bilo da je reč o bankama ili drugim finansijskim institucijama. Da ne bude zabune strane banke koje posluju u Srbiji su domaća pravna lica, odnosno domaće banke.

Koliko je važno da postoji sekundarno tržište i mogućnost ranije otplate duga vidi se i po tome što je država pre samo nekoliko dana u jednom danu isplatila 1,03 milijarde dolara starog duga. To je skoro 900 miliona evra čime je smanjen javni dug 1,03 milijarde dolara i njegovo učešće u BDP-u dva procentna poena, sa 56,1 odsto na 54,1 odsto.

Inače, jasno je, prema poslednjim aukcijama, da je povećan interes investitora za prodaju državnih obveznica. Na prvom prevremenom otkupu trogodišnjih dinarskih državnih obveznica Republike Srbije (kuponska stopa šest odsto), koje dospevaju 22. februara 2019, pre nekoliko dana otkupljeno je milion državnih obveznica, ukupne nominalne vrednosti 10 milijardi dinara.

Ponuđeni otkup obveznica, od strane Republike Srbije, iznosio je 10 milijardi dinara, a obim dostavljenih ponuda na održanoj aukciji bio je 16,77 milijardi dinara, odnosno 167,77 odsto od ponuđenog obima otkupa. Sredstva za prevremeni otkup trogodišnjih dinarskih državnih obeznica, kao i u prethodnom primeru, obezbeđena su iz suficita budžeta u 2018. godini, s ciljem smanjenja obaveza po osnovu javnog duga, koje dospevaju u 2019. godini. Državne obveznice otkupljene su po izvršnoj stopi prinosa od 2,90 odsto. Očigledno država koristi situaciju dok su kamate niske i proba da otkupi najskuplje dugove i generalno smanji zaduženost. To je dobra politika, jer ovakva situacija s povoljnim dužničkim kamatama neće doveka trajati.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
HoV primarni dileri Nenad Gujaničić držane obveznice berza

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana