Hrvatskoj hronično nedostaju građevinski radnici i konobari, dok je, na primer, poslovnih ekonomista ili frizera previše
Zavod za zapošljavanje objavio je preporuke za upis u srednje škole i na fakultete. Broj deficitarnih zanimanja, kažu, uporno raste, a učenici se često opredeljuju upravo za ona zanimanja u kojima već postoji višak radne snage.
Snježana radi kao mesarka, što je posao kojim se danas malo ko želi baviti.
- Već oko pet godina radim ovaj posao, zahtevan je i težak. Mladi danas uglavnom ne žele da rade ovaj posao i veoma je teško pronaći radnika koji bi se bavio ovim zanimanjem - ispričala je Snježana za Dnevnik.
Mesari su među zanimanjima koja bi, prema preporukama Hrvatskog zavoda za zapošljavanje, trebalo više upisivati. U četiri najveća grada, prema analizama, nedostaju zanatlije –zidari, krovopokrivači, stolari, bravari, pekari i poslastičari.
Potrebno je i više lekara, medicinskih sestara i tehničara, logopeda, inženjera mašinstva, kao i stručnjaka iz STEM oblasti.
- Deficitarna zanimanja se već godinama ne menjaju mnogo, ali se menja njihov broj, on raste. Ta neusklađenost tržišta rada između potreba poslodavaca i onoga što nudi obrazovni sistem postaje sve izraženija - objasnila je zamenica direktora HZZ-a Ivana Mehle.
Sve više nedostaje kuvara i konobara, koji su traženi i na primorju i u unutrašnjosti zemlje. U zadarskoj turističkoj školi, kažu, kvote se brzo popunjavaju.
- Svake godine imamo dva odeljenja kuvara, jedno odeljenje konobara i jedno odeljenje poslastičara. Imamo dobru saradnju s poslodavcima – restoranima i hotelima gde naši učenici obavljaju praktičnu nastavu. Ali život nosi svoje, možda rade godinu, dve ili tri, pa se prekvalifikuju, a onda se ponovo vrate - rekla je Diana Radić Škara, direktorka Hotelijersko-turističke i ugostiteljske škole u Zadru.
Prema preporukama, na tržištu rada trenutno ima previše poslovnih ekonomista, marketinških stručnjaka, sociologa i dizajnera.
- To su zaista samo preporuke, a koliko će biti uvažene zavisi od kapaciteta, infrastrukture i mogućnosti samih obrazovnih ustanova. One uzimaju u obzir naše preporuke tamo gde je to moguće - poručila je Mehle.
PREPORUKA
Ova tri zanata u Srbiji traženija su od programera, a zarada je i više nego odlična
biznis
Ovo su profili radnika koji se trenutno najviše traže u Srbiji
vest
Kako se desilo da su zanati najdeficitarnija zanimanja?
analiza
Postoje i zanimanja koja su u jednom delu zemlje višak, a u drugom manjak, poput frizera i kozmetičara.
- Majka mi je frizerka i tako se rodila želja za tim zanimanjem. Još u šestom razredu želela sam svoju prvu frizersku lutku - rekla je Marija Majetić, učenica treće godine, smer frizer.
- Gledala sam šta me generalno zanima. Najviše me privlači nega kože; najviše radimo sa kožom, radimo tretmane tela i razne masaže - dodala je Petra Šimunić, učenica prve godine, smer kozmetičar.
Na jedno upisno mesto za frizera u Obrtničkoj školi za lične usluge prijavilo se šest učenika.
- Poslodavci nas tokom cele godine kontaktiraju i traže radnu snagu. Već sada se pripremaju za ovu završnu godinu – zovu i pitaju imamo li nekoga, pozivaju učenike na sezonski rad, tako da nema bojazni da oni koji žele da rade neće pronaći posao - rekla je Darinka Štampar Šmaguc, direktorka Obrtničke škole za lične usluge.
Posao koji želiš i koji je tražen danas vredi zlata, doslovno.
Ostavi komentar