Država Srbija će u ponedeljak investitorima ponuditi dve nove emisije državnih obveznica, jednu u evrima i jednu u dinarima, nastavljajući tako planirano zaduživanje na domaćem finansijskom tržištu
Ishod ovih aukcija, prema rečima stručnjaka, mogao bi da pruži važne signale o poverenju investitora i o stanju u domaćoj ekonomiji, pri čemu se očekuje da će dve emisije imati veoma različitu prođu kod ulagača.
Čemu da se država nada kod obveznice u evrima?
U petak, na aukciji će se naći emisija dvanaestogodišnjih obveznica u evrima, ukupne vrednosti 250 miliona evra, sa planiranim obimom prodaje od 150 miliona evra i kuponskom stopom od pet odsto.
U ponedeljak sledi emisija petogodišnjih hartija u dinarima, vredna35 milijardi dinara, sa kuponom od 4,5 odsto.
Čemu da se država nada kod obveznice u evrima?
U petak, na aukciji će se naći emisija dvanaestogodišnjih obveznica u evrima, ukupne vrednosti 250 miliona evra, sa planiranim obimom prodaje od 150 miliona evra i kuponskom stopom od pet odsto.
U ponedeljak sledi emisija petogodišnjih hartija u dinarima,vredna 35 milijardi dinara, sa kuponom od 4,5 odsto.
Ove ponude analizira Nikola Stakić, univerzitetski profesor finansija i portfolio menadžer u fondu Eclectica Capital, koji ocenjuje da bi emisija u evrima bi mogla da privuče značajno veće interesovanje.
„Imajući u vidu uslove emisije, kao i trenutne i anticipirane makroekonomske okolnosti,verujem da će prva emisija koja se odnosi na obveznice u evrima imati mnogo veći interes i tražnju od strane investitora“, kaže Stakić.
On ističe da je ponuđena kuponska stopa od pet odsto prilično visoka za evro emisiju, što se može videti u poređenju sa trenutnim stopama prinosa slične ročnosti koje se kreću oko dva odsto.
„Uz visoku tražnju, to se može reflektovati u prodaji obveznica sa poprilično premijskom cenom. Za tako dug rok, inflaciona očekivanja imaju manju ulogu u određivanju cena, dok je kreditni kapacitet izdavaoca u većem fokusu“, dodaje on.
Možda iznenadi tražnja za dinarskim hartijama
Dinarske hartije od vrednosti mogle bi, kako kaže, da imaju drugačiju sudbinu.
„Može se desiti da se obveznice kupe po diskontu ili blizu nominalne vrednosti, zbog nižeg kupona, kraće ročnosti ali i inkorporiranog deviznog rizika“, objašnjava Stakić.
Ističe da bi, zbog niske nominalne vrednosti po obveznici, ove emisije mogle privući i veći broj građana, što bi bio pozitivan korak.
„Verujemdaće veći procenat tradicionalno nezainteresovanih fizičkih licaučestovavatina aukciji, što bi bio dobar potez za afirmaciju domaćeg finansijskog tržišta“,ocenjujeon.
Očekuje, ipak, da će ključni igrači ostati isti.
„To su institucionalni investitori, pre svega poslovne banke, ali i rastućafondovskaindustrija u našoj zemlji“, navodi Stakić.
Ove aukcije dolaze u trenutku kada sebeležipromenljivo interesovanje za državne hartije. Stakić ukazuje daposlednjihnekoliko aukcijabeležesilazni trend u pogledu tražnje, što pripisuje ograničenim kapacitetima poslovnih banaka, ali i međunarodnim i domaćim faktorima.
Podsetimo, sredinom maja ove godine država je na aukciji desetogodišnjih obveznica prodala tek trećinu ponuđenog obima. Tada je od ponuđenih 43,5 milijardi dinara realizovano svega 14,96 milijardi, iako je kamata bila neznatno povoljnija za državu u odnosu na prethodnu aukciju u martu.
Ostavi komentar