EUR 118,14 USD 100,33 CHF 100,61

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 22.05.18. :: 118.1392 rsd

Tekst objavljen: 03.07.2016 13:00        


Rata stambenog kredita u švajcarskim francima odmah skočila posle bregzita.
– Ekonomisti predviđaju da će Centralna banka Švajcarske sve učiniti da oslabi vrednost svoje valute.

Dug za jedan dan narastao oko hiljadu evra

Samo dan pre bregzita, vlasnik kredita u švajcarcima, sa ratom od 500 i ostatkom duga od 50.000 franaka – preračunato u evre banci je trebalo da otplati još 45.965 evra (valuta u kojoj je stan plaćen i u kojoj je urađena procena nepokretnosti).

Već sutradan, pošto je stigla vest da su Britanci izglasali izlazak iz EU, njegov dug je narastao na 46.891 evro, što je uvećanje od 926 evra za samo jedan dan.

Rata ovog kredita je u četvrtak iznosila 56.840 dinara, a u petak 58.045 dinara, što je uvećanje od 1.205 dinara, ali je danas već pala na 57.652 dinara, jer je švajcarac oslabio za nešto manje od jednog dinara i trenutno vredi 115,3 dinara. Glava boli čak i od računice, a neizvesnost u kojoj su se po ko zna koji put našli vlasnici oko 20.400 stambenih kredita, pokazala je da građani Srbije zaduženi u ovoj valuti imaju i te kako razloga za brigu.

Prema računici koju je za naš list napravilo Udruženje za zaštitu korisnika finansijskih usluga „Efektiva”, u trenutku podizanja ovog kredita (recimo, na isti ovaj dan 2008. godine), 50.000 franaka vredelo je oko 30.950 evra, a danas čak 15.000 evra više. U istom periodu rata od 500 franaka sa tadašnjih 24.525 dinara, narasla je na 33.500 dinara.

– Sve ove brojke, kao i dešavanja u svetu, potvrđuju da je švajcarski franak nestabilna valuta i da korisnici ovih kredita ne mogu znati ni šta može sutradan da ih zadesi. Narodna banka Srbije ima instrumente kojima brani vrednost dinara, ali je franak potpuno van kontrole. Jasno je da država i NBS ne mogu da utiču na kretanje kursa ove valute – kaže Dejan Gavrilović, predsednik „Efektive”.

Znajući da ne mogu da utiču na kurs franka zemlje iz okruženja rešile su problem kredita u švajcarcima tako što su dozvolile konverziju kredita u evre po kursu na dan uzimanja kredita. Prva je to učinila Crna Gora, potom Hrvatska, a najavila je i Bosna i Hercegovina. Dok je Mađarska omogućila njihovo konvertovanje u forinte.

Gavrilović kaže da su ovi krediti proglašeni neustavnim čak i u zemljama iz kojih banke koje posluju u Srbiji dolaze, kao što je slučaj u Austriji.

Gavrilović podseća da su u Srbiji krediti u švajcarskim francima zabranjeni 2011. od kada je nemoguće novo zaduživanje ili refinansiranje u ovoj valuti čime su vlasnici stambenih kredita praktično zaključani u svojim ugovorima.

– Iako je država ovim potezom priznala da je reč o štetnim kreditima, postojećim dužnicima nije omogućila da izađu iz štetnih ugovora, nego je pod pritiskom javnosti ponudila četiri modela otplate koji tek neznatno smanjuju mesečnu obavezu, ali ih ne oslobađaju dužničkog ropstva i neizvesnosti u kojoj se po ko zna koji put nalaze – objašnjava naš sagovornik i dodaje da je jedino rešenje da se krediti konvertuju u dinare ili evre po kursu na dan uzimanja kredita. On uverava da bi rešavanjem ovog problema država spasila i poreske obveznike, jer u slučaju propasti većeg broja dužnika u švajcarskim francima, ona bi morala da spasava banke, preko Nacionalne korporacije za osiguranje kredita, svojim, odnosno novcem građana Srbije, navodi on.

Kako stvari stoje jedini spas za zadužene u francima je Centralna banka Švajcarske. Finansijski stručnjaci predviđaju da će ona nastaviti da sprečava veće jačanje franka.

Dušan Uzelac direktor portala „Kamatica” objašnjava da su japanski jen i švajcarski franak najstabilnije valute koje se u krizama, poput ove sa evrom, smatraju sigurnim lukama za one koji imaju rizik u nekoj drugoj valuti.

– Ovo je više psihološki pritisak na švajcarac jer je povećana tražnja za njim, a ne realan efekat osnaživanja i to će proći za nekoliko dana. Švajcarska Centralna banka će uraditi sve da franak indirektno oslabi jer se ovakvi potresi negativno ogledaju na njihovu privredu, postaju manje konkurenti.
Poznato je da oni destimulišu bilo kakav posed švajcarskog franka ne bi li ga oslabili – objašnjava Uzelac.

Nenad Gujaničić, iz Vajs brokera, kaže da, nažalost, kad god se dese neki nepovoljni događaji koji mogu ugroziti rast globalne ekonomije, građani stradaju kao kolateralna šteta.

U takvim okolnostima u prvi plan pred investitore iskaču relativno sigurne investicione alternative: državne dužničke hartije, zlato, japanski jen, švajcarski franak…– U ovakvim slučajevima švajcarac jača ne kao posledica ekonomskih kretanja u toj zemlji, već isključivo usled toga što ga ulagači vide kao sigurno utočište. I obrnuto.

Kada se oporavi evropska ekonomija, stope rasta budu više od trenutnih i ne bude toliko neizvesnosti po pitanju globalne privrede, švajcarac će značajno oslabiti u odnosu na evro – smatra Gujaničić

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Bregzit ekonomija evro švajcarski franak stambeni kredit