Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Đuričin kaže da je očigledno da Vlada Srbije ne želi da se preda u slučaju Železare, ali upozorava na loše okolnosti i preporučuje da se ograniči rok u kojem će se pokušati revitalizacija srpske čeličane. "Vidim da vlada ne želi da se preda, a ja samo ne bih bio spreman da se neograničeno borimo za održavanje železare u poslovnom životu.
Vlada bi rebalo da u unapred definisanom periodu pokuša da pronadje rešenje.", rekao je Đuričin za Tanjug.
Kao jedan od problema tokom pokušaja rešavanja slučaja Železare navodi i to da su potencijalni kupci iz SAD imali nameru da naprave dokapitalizaciju kupujuci opremu koja se placa u dolarima, dok bi prodaja bila na evropskom tržištu, znaci u eurima. Zbog jačanja dolara u odnosu na evro u proteklih nekoliko meseci, u novim uslovima teško je napraviti profit.
"Dolar je ojačao 12-13 odsto, a profitabilnost u ovom biznisu je tri do pet odsto. To je već bilo veoma opasno i oni su morali da traže način da dramatično smanje troškove ili da im neko ponudi subvencije", objašnjava Đuričin.
Sa druge strane, navodi, zahtevi Esmarka su takvi da su oni praktično nudili profesionalni menadžment, dok bi rizik preuzimala Vlada Srbije.
"Oni su se zapravo izmakli od svih rizika koje je trebalo da preuzmu, ali su ujedno i dali ideju vladi šta bi trebalo i sama da uradi. Ako vlada preuzima sve rizike i ako je preduzeće u njenoj kontroli, onda je sasvim logično i da upravlja, naravno sa profesionalnim timom međunarodnih stručnjaka iz te oblasti", ukazao je Đuričin.
Profesionalni menadžment je, prema njegovom mišljenju potreban, i zato što je pitanje restrukturiranja ovog preduzeća veoma delikatno.
Železara, pre svega, u ovom trenutku radi ispod prelomne tačke rentabiliteta. To znači da, kako je kazao, mora da udje u zonu profitabilnog poslovanja, da poveća stvorenu vrednost i smanji troškove, a to ne može bez investicija.
S druge strane dodaje da bi morala da ima takve proizvode koji će obezbediti profitabilno poslovanje.
"Izbor tih proizvoda, odgovarajuće tehnologije, kanala snabdevanja, kanala prodaje itd. veoma je složen.
To bi trebalo da reše poslovni ljudi sa odgovarajucom ekspertizom u ovoj oblasti", poručuje Đuričin.
Poseban problem je, navodi sagovornik Tanjuga, geopolitička kriza, gde pominje probleme u Ukrajini sa mogućim proširenjem sukoba, rastom politickog rizika i pojavom takozvanog straha od straha koji, generalno, smanjuje interes investitora.
A proizvodnja u čeličani je proizvodnja tzv. ultimativnih imputa koji se koriste u daljoj preradi u industrijskim granama, objašnjava Đuričin, zbog čega je, kaže, pitanje da li se u uslovima kad tražnja u neposrednom okruženju generalno pada može računati sa rastom ove vrste proizvodnje i realizacijom koja bi trebalo da je prati.
Kaže i da razume vladu koja želi da da signal drugim investitorima da je svrha restrukturiranja da preduzeća rade, a ne da se izvrši finansijska konsolidacija sistema, odnosno da se javne finansije dovedu u režim čvrstog buđžetskog ogranicenja.
" Međutim, to je ozbiljna zamka, jer postoji pitanje troškova prilagodjavanja koje očigledno vlada mora da podnese. U ovom slučaju i nema ko drugi, jer je reč o državnoj kompaniji", rekao je on.
U ovom slučaju, kako je objasnio, rad tog preduzeća koje generiše gubitke sa idejom da u nekom trenutku dođe na prelomnicu rentabiliteta i uđe u profitabilno poslovanje uz investicije, zahteva i izdvajanje iz budžeta koje nije predvidjeno. Zato je, naglasio je Đuričin, to ozbiljna zamka.
"S druge strane, trebalo bi imati u vidu i da se proizvodnje ove vrste gase kada prihodi ne pokrivaju fiksne troškove. Verovatno vlada ima računicu i zna koliki su mogući prihodi koji su korišćeni kao osnova pregovora i šta bi trebalo uraditi u smislu investicija da se prihodi povećaju", navodi on.
Đuričin je podsetio i da su troškovi zaustavljanja i pokretanja proizvodnje u čeličani ogromni, te upozorio da je to faktor o kojem vlada mora da vodi računa.
Prema njegovim rečima, kada se na kraju dana sve sabere, trebalo bi voditi računa o ekonomskim i politički iniciranim razlozima.
"Imate striktno ekonomske, ali i poltički inicirane razloge budući da 5.500 ljudi radi u Železari Smederevo. Toliki broj zaposlenih mnogo više govori o socijalnoj koheziji društva nego isto toliko ljudi koji ne rade. Sve bi to na kraju trebalo staviti na tas, i videti šta su dobici i gubici. Ako je neto efekat pozitivan i ako bi međunarodni tim menadžera mogao da pokrene proizvodnju u dobrom pravcu onda bi trebalo nastaviti sa tim", zaključio je Đuričin.
Ostavi komentar