Cene alkoholnih pića u Evropi drastično variraju, a podaci Eurostata pokazuju da nordijske zemlje, Turska i Irska imaju najviše cene, čak i do tri puta veće od proseka EU.
Cene alkoholnih pića u Evropi značajno se razlikuju, najčešće zbog poreza koji se koriste za smanjenje štetnih posledica prekomernog konzumiranja alkohola. Prema podacima Eurostata, u proseku se 1,50 evra od svakih 100 evra potrošnje domaćinstava u EU izdvaja na alkoholna pića. Ipak, udeo alkohola u ukupnoj potrošnji znatno varira od zemlje do zemlje.
Indeks nivoa cena, koji upoređuje cenu istog "korpe" alkoholnih pića širom Evrope, dobar je pokazatelj razlika. Prosek EU postavljen je na 100, ako košarica pića košta 100 evra na nivou EU, indeks pokazuje koliko bi ona koštala u svakoj pojedinačnoj zemlji. Indeks iznad 100 znači da su cene više od proseka EU, dok broj ispod 100 označava jeftinije tržište.
Najskuplji alkohol: nordijske zemlje, Turska i IrskaPrema podacima iz 2024. godine, Island je najskuplja zemlja u Evropi kada je reč o alkoholu, posmatrajući 36 zemalja (članica EU, kandidata i EFTA država). Na Islandu se za pića koja u EU koštaju 100 evra plaća čak 285 evra, što je 185% iznad proseka EU.Na vrhu liste nalaze se i Norveška (226 evra), Finska (210 evra) i Turska (203 evra), što znači da je alkohol u ovim zemljama više nego dvostruko skuplji u odnosu na EU prosek.
Irska je vrlo blizu tog nivoa, sa cenom od 198 evra.Tri najskuplje zemlje nalaze se u nordijskom regionu, dok su Švedska (146 evra) i Danska (125 evra) takođe iznad proseka.
Najjeftiniji alkohol: Italija, Nemačka i Austrija
Najniže cene alkohola beleže se u Italiji, Nemačkoj i Austriji. U Italiji korpa alkohola koja u EU košta 100 evra iznosi samo 84 evra, što je 16% manje od proseka.U Nemačkoj ta ista količina košta 87 evra, a u Austriji 90 evra. Španci za nju plaćaju 91 evro. To znači da je alkohol generalno jeftiniji u četiri najveće ekonomije EU nego u ostatku Unije.
Jedina izuzetak je Francuska, gde cena iznosi 102 evra, tek 2% iznad proseka.Prihodi nisu uključeniU poređenju cena alkohola ne uzima se u obzir visina zarada ni drugi oblici prihoda.
"Bitno je razlikovati cenu alkohola od njegovе dostupnosti", rekao je profesor Kolin Angus sa Univerziteta u Šefildu za Euronews Business.
Zemlja sa niskim cenama alkohola, ali i niskim primanjima, i dalje može imati slabu dostupnost alkohola, dok obrnuto takođe može biti slučaj.
"Porezi su ključni faktor razlika u cenama. Više akcize jedan su od glavnih razloga skupljeg alkohola u pojedinim evropskim državama, posebno u severnoj Evropi", dodao je Angus.
On navodi da su u regionima poput Skandinavije, Irske i Velike Britanije visoki porezi uglavnom odgovor na visok nivo konzumiranja alkohola i posledičnu štetu.U 2020. godini, poslednjoj kada je UK bila deo poređenja, njen indeks iznosio je 139 u odnosu na EU prosek od 100.
PREPORUKA
Rakija od jagoda - piće koje ćete zauvek zapamtiti
vodic
Noću nema alkohola - evropska zemlja planira oštre mere
vest
Najveći pad u potrošnji vina u zadnjih 60 godina
analiza
"Mediteranske zemlje danas imaju znatno niži nivo konzumacije i štete od alkohola, pa stoga imaju manju potrebu za visokim porezima koji destimulišu prekomerno pijenje", objasnio je on.Veći porezi - veće razlike u cenama Dr Jakob Mantijsa Univerziteta u Hamburgu takođe naglašava da su razlike u cenama alkohola pre svega rezultat različitih akciznih stopa.
Na primer, 2020. godine zemlje sa najvišim udelom poreza u maloprodajnoj ceni piva bile su Finska, Turska, Norveška, Estonija i Island, gde je udeo poreza iznosio između 28% i 39%. Kod žestokih pića porezi su još veći, mogu doseći 50% ili više.
U zemljama sa niskim porezima, ovaj udeo iznosi 10% ili manje."Podaci pokazuju da se veliki deo krajnje cene formira upravo kroz akcize", rekao je Mantij za Euronews Business. On ističe da povećanje poreza ne utiče samo na smanjenje potrošnje, već i povećava prihode države.
Kolin Angusdodaje da još jedan važan faktor u određivanju poreza, barem kada je reč o vinu, može biti i obim domaće proizvodnje. Zemlje koje proizvode velike količine vina uglavnom imaju minimalne ili nikakve poreze na ovo piće, dok zemlje koje ne proizvode vino obično uvode više poreze.
Ostavi komentar