Tekst objavljen: 27.02.2014 14:30        


Prosečan srpski potrošač gotovo polovinu mesečnih primanja daje na hranu, umesto kvaliteta gleda cenu, prinuđen je da štedi, pa smanjuje broj odlazaka u kupovinu, manje kupuje meso, kupuje kozmetiku na pijacama, odeću “kod Kineza“...

Fotorobot našeg potrošača: Nema za meso, ima za telefon

Sa povećanjem niže stope PDV-a sa osam na 10 odsto koje je donelo skok cena osnovnih životnih namirnica, ali i sa poskupljenjem goriva i cigareta, građani su pretrpeli još jedan udar na budžet i u skladu s tim bili primorani da dodatno srežu svoje troškove, pišu 24 sata.

Potrošači su počeli sve racionalnije da se ponašaju i da idu isključivo u planirane kupovine, sa spiskom u ruci i s unapred isplaniranom količinom novca za trošak.

Za samo dve godine, navodi taj list, prosečan račun u prodavnici pao je sa nepunih 600, na oko 300 dinara, a umesto jednom nedeljno, građani su u velike kupovine krenuli jednom mesečno. U lokalnim prodavnicama, na komšijsko poverenje, otvara se kupovina "na crtu“.

Samo na hranu prosečan srpski kupac izdvaja gotovo polovinu mesečnih primanja, a u dnevnoj korpi već su mu godinama isti proizvodi - hleb, mleko, jogurt i sve jeftinija vrsta suvomesnatih proizvoda.



Kućne aparate i nameštaj srpski potrošač menja na svakih 20 godina, a kasni sa plaćanjem bar jednog računa za komunalije. Ipak, dodaju u 24 sata, iako veliki deo nacije šeta u starim cipelama, srpski kupac će uvek imati poslednji model mobilnog telefona - za dinar, ili uz otplatu na dve godine, na rate...

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
potrošačka korpa potrošači kupovina životne namirnice namirnice cene hrane troškovi života životni troškovi Srbija

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana