EUR 117,61 USD 105,73 CHF 107,07

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 21.10.19. :: 117.6300 rsd

Tekst objavljen: 23.11.2018 14:35        


Tvrdnje ruskih medija da će Srbija biti tranzitna zemlja na putanji gasovoda „Turski tok“ te da će ka našoj zemlji prve isporuke „plavog energenta“ poteći već 2020. godine treba uzeti sa velikom rezervom jer je zanemaren politički faktor koji onemogućava sprovođenje tog projekta.

Gas iz Turskog toka već 2020?

To za Danas kaže Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas, komentarišući jučerašnje najave ruskog Komersanta o skoroj izgradnji ovog gasovoda kroz Srbiju.

Prema njegovim rečima, pre je reč o željama ruske strane da se što pre krene u realizaciju tog projekta nego što je reč o situaciji do koje će neizostavno doći.

– Da bi „Turski tok“ počeo da se gradi kroz Evropu potrebno je da prođe kroz teritoriju Bugarske. S obzirom da je ta zemlja članica Evropske unije potrebno joj je za tako nešto odobrenje Brisela koji se trenutno protivi započinjanju bilo kakvog gasnog projekta sa Rusijom. Poznato je da je Evropska unija pod pritiskom Vašingtona da se sprovodi takva politika tako da je to veliki Gordijev čvor koji treba rešiti kako bi se stvorila mogućnost za proširenje „Turskog toka“ na Evropu. Ja bih iskreno voleo da je pisanje ruskih medija tačno i da će Srbija postati veoma brzo tranzitna zemlja na trasi „Turskog toka“. Međutim smatram da su veoma male šanse da do toga dođe u tako kratkom roku – kaže za Danas Vojislav Vuletić.

On dodaje da je u slučaju da se postigne politički dogovor velikih sila koji bi predstavljao preduslov za izgradnju „Turskog toka“ tehnički nemoguće da izgradnja „Turskog toka“ traje manje od dve godine.

– Trasa „Turskog toka“ ako bi se projekat proširio na Evropu prolazio bi već planiranom putanjom stopiranog gasovoda „Južni tok“ ali i pored toga određene deonice tog gasovoda su zahtevne za izgradnju tako da su za izvođenje kompletnih radova nužne najmanje dve godine. To znači da „Turski tok“, u idealnim uslovima, ne bi bio izgrađen pre 2021. – navodi Vuletić.

Na pitanje zbog čega se na trasi koju je obelodanio ruski list „Komersant“ primera radi ne nalazi Hrvatska, naš sagovornik objašnjava da su navedene samo one zemlje koje će biti tranzitne, a ne i sve one do kojih će ruski „plavi energent“ stizati.

– Za razliku od Srbije, u slučaju izgradnje „Turskog toka“ kroz Evropu, Hrvatska ne bi bila tranzitna zemlja koja bi naplaćivala taksu za prenos gasa za druge zemlje. Sa druge strane potrošači u Hrvatskoj bi kao i, primera radi, i oni u Bosni i Hercegovini bili snabdevani gasom iz pravca Srbije, odnosno u našoj zemlji bi bio izgrađen po jedan krak gasovoda ka obe zemlje – ističe Vuletić.

Inače, ruski list „Komersant“ objavio je informaciju da je kompanija Gasprom donela je odluku da gasovod „Turski tok“ nastavi svoju trasu kroz Bugarsku, Srbiju, Mađarsku i Slovačku. Taj list tvrdi da će prve isporuke gasa u Bugarsku i Srbiju početi 2020. godine, do Mađarske će ruski gas stići samo godinu dana kasnije, što će omogućiti ruskoj kompaniji da do 2022. godine u potpunosti obustavi isporuku „plavog energenta“ preko Ukrajine.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
ruski gas rusija gasovod turski tok Srbija gas

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana