Zvanični kurs Evra za dan 29.11.21. :: 117.5814 rsd
Tekst objavljen: 21.04.2015 10:33        


Slepo insistiranje međunarodnih kreditora na sprovođenju ekstremnog programa štednje imaće tragične posledice po Grčku i dovesće je do potpune privredne katastrofe, koja neće moći da bude popravljena decenijama, tvrdi grčki ekonomista i pisac Isidoros Karderinis. 

Grčka na ivici noža

Prošlo je tačno pet godina otkako se Grčka priključila Evropskom stabilizacionom mehanizamu (ESM) u tesnoj saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), navodi Karderinis u tekstu, objavljenom u španskom ekonomskom magazinu Ekonomi džornal, koji je autor dostavio i Tanjugu.

U to vreme, ključni finansijski podaci bili su sledeći: bruto domaći proizvod (BDP) bio je težak 222,15 milijardi evra (na kraju 2010), javni dug iznosio je 148,3 odsto BDP-a, a nezaposlenost 12,5 odsto. Procenat stanovnika koji su živeli ispod granice siromaštva (uz primanja ispod 60 odsto državnog proseka) iznosio je 27,6 odsto.

Politika ekstremne štednje, koju su zahtevali međunarodni kreditori u zamenu za finansijsku pomoć Atini, dodatno je otežala ekonomsku i društvenu realnost. Kao rezultat toga, BDP je u 2014. pao na 186,54 milijarde evra, a javni dug dostigao 176 odsto BDP-a.

Nezaposlenost je skočila na drastičnih 26 odsto, mahom pogađajući mlade, od kojih su mnogi emigrirali. Procenat Grka koji žive ispod granice siromaštva je prošle godine iznosio 34,6 odsto, ili 3.795.100 ljudi.
Iz toga se može zaključiti da je program fiskalne konsolidacije u zemlji, koja je bila u recesiji i pre 2010, bio potpuni fijasko i da ne bi bilo racionalno, ni ekonomski ni socijalno, nastaviti sa njegovom primenom.

Restriktivna fiskalna politika i mere štednje formirali su pogubnu spiralu dug-recesija-štednja, koja eliminiše svaku šansu za napredak, navodi Karderinis.

Postavlja se pitanje šta treba učiniti da bi Grčka izašla iz mračnog tunela i duboke krize i krenula svetlim putem razvoja i napretka.

Kao prvo, ocenjuje autor teksta, teret na leđima grčke ekonomije ogroman je i nepodnošljiv i deluje kao da je potpuna otplata javnog duga nemoguća. U svetlu toga, kako dodaje, potrebno je otpisati veći deo nominalne vrednosti duga da bi se on spustio ispod 100 odsto BDP-a i postao održiv. Otplatu preostalog dega duga treba povezati sa "razvojnom klauzulom".

Pored toga, neophodno je podstaći proizvodnju u zemlji, ojačati izvoz u brojnim sektorima, ulagati u poljoprivredu i, pre svega, fokusirati se na turizam, u kojem Grčka ima veliku komparativnu prednost nad velikim brojem zemalja, kao i na prevoz robe brodovima, budući da Grčka ima najveću flotu trgovačkih brodova u svetu.

Evropljani bi, navodi Karderinis, trebalo da se solidarišu sa Grcima, koji su tokom godina postali "pokusni kunić", budući da najveći deo sredstava koje je grčka vlada pozajmila ne ide grčkim poreskim obveznicima, već bankama ili na otplatu zajmova, a dokapitalizacija banaka mahom je finansirana iz džepova poreskih obveznika.

Grčka, po mišljenju ovog ekonomiste, ne može da nastavi sa štednjom, budući da je već dostigla limite, uz kolaps životnog standarda, sa kojim je otišlo i dostojanstvo grčkog naroda, što kreditori moraju da shvate. U suprotnom, izbijanje koflikta i raznih lomova nije daleko, zaključio je Karderinis.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
javni dug grčke grčka ekonomija grčka kriza MMF

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana