Tekst objavljen: 03.03.2018 16:01        


Zgrade ili kuće koje imaju najmanje tri stana, kako za "Blic" kažu u ministarstvu građevinarstva, imaju obavezu da se po novom zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, registruju kao stambene zajednice i da postave upravnika. U protivnom i one će dobiti prinudnu upravu.

I zgrade sa tri stana moraju da imaju upravnika

- Živimo u kući gde su dva stana, moj suprug je vlasnik jednog a komšija drugog. Imamo zajedničko dvorište i zajednički hodnik iz koga se ulazi u stanove. Nismo sigurni da li bi mi morali da registrujemo kuću kao stambenu zajedincu, odnosno da izaberemo upravnika. U našem slučaju to uopšte nije lako, jer nismo u dobrim odnosima sa komšijom - priča Biljana Đokić iz Beograda.

Nedoumice

Više se pitanja postavlja, pa otuda i nedoumice. Prvo, da li zgrade sa dva stana, odnosno dva vlasnika i zajedničkim ulazom moraju da budu registrovane kao stambene zajednice i imaju upravnika? Drugo pitanje je da li se to odnosi i na zgradu sa dva stana, odnosno dva vlasnika, a koje imaju različite ulaze, kao što je na primer, kuća na sprat, stepenište sa strane, ili prizemna kuća, podeljeni ulazi u stanove? Ili šta se dešava u slučaju da zgrada ima dva stana a jednog vlasnika i jedan zajednički ulaz? Da li mora da se registruje? Za sva ova pitanja odgovor je samo jedan.

- Zakonom je definisano da se pod stambenom zgradom smatra zgrada koja je namenjena za stanovanje i koja se koristi za tu namenu, a sastoji se od najmanje tri stana - objašnjavaju u resornom ministarstvu.S druge strane, porodične kuće, koje su po definiciji koju daje zakon, zgrade sa dva stana, nemaju po zakonu obavezu da formiraju stambenu zajednicu, pa i nemaju obavezu da imaju upravnika, jer nisu stambene zgrade, već porodične kuće, i za njihovo održavanje odgovorni su njeni vlasnici. U slučaju da ih je dvoje onda o održavanju zgrade vode računa vlasnici oba stana.

Šta su koraci?

Prvi korak vlasnika stanova u tim stambenim zgradama, u kojima postoji minimum tri stana bilo bi da organizuju skupštinu stanara i da zajedno izaberu upravnika ili profesionalnog upravnika svoje zgrade. Do sada je to, prema saznanjima "Blica" uradilo više od 27.000 stambenih zajednica u Srbiji. Svake nedelje u proseku prijavljuje i registruje oko 1.000 novih stambenih zajednica. O posledicama neregistracije i neizbora upravnika u ministarstvu građevine odgovoraju:

- Predviđena je mogućnost da se u zgradama koje nisu izabrale ni jedan način upravljanja, po prijavi bilo kog vlasnika stana (posebnog dela) ili komunalnog inspektora, rešenjem jedinice lokalne sampuprave postavi toj zgradi jedan profesionalni upravnik. On bi trebalo da pomogne stanarima da organizuju upravljanje i održavanje u toj zgradi. Trenutno je u proceduri inspekcijski nadzor, nakon kog će u onim zgradama gde stanari ne mogu da se dogovore oko izbora upravnika, opština postaviti privremenog prinudnog upravnika koji će upravljati zgradom samo do dogovora samih stanara i o njihovom trošku - ističu u ministarstvu.

Ne može bez upravnika

Naravno, ukoliko se ogluše, vlasnike očekuje sankcionisanje.

- Kao i svaki zakon i ovaj zakon predviđa prekršajne odredbe i eventualno vođenje prekršajnog postupka, ukoliko inspektor podnese inicijativu zanjegovo pokretanje. U slučaju da se pred prekršajnim sudom utvrdi da su se u postupanju stambene zajednice (koja ima pravo da iznese svoje razloge zašto smatra da nije prekršila zakon), ipak stekli elementi prekršaja, može se izreći i novčana kazna, u skladu sa rasponima usklađenim sa zakonom kojima se regulišu prekršaji pravnih lica. Ta kazna može biti minimalna ako postoje olakšavajuće okolnosti za takovo postupanje stambene zajednice. Novčanu kaznu duguje stambena zajednica i jedino sa računa stambene zajednice se može tražiti naplata izrečene novčane kazne - objašnjavaju u resornom ministarstvu.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
zgrade upravnik prinudni upravnik zgrade

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana