ZAGREB, 18. maja (Tanjug) - Hrvatska bez dramatičnih promena neće moći da izbegne bankrot, i sa sadašnjim načinom rada će za tri ili četiri godine biti prisiljena da pregovara sa poveriocima i biće u istoj situaciji u kojoj se danas nalazi Grčka, ocena je stranih analitičara koju prenosi Jutarnji list. "Strašan koktel velikog iznosa duga, velikog fiskalnog deficita i nedostatka rasta doveli su hrvatsku zaduženost vrlo blizu neodrživ
ZAGREB, 18. maja (Tanjug) - Hrvatska bez dramatičnih promena neće moći da izbegne bankrot, i sa sadašnjim načinom rada će za tri ili četiri godine biti prisiljena da pregovara sa poveriocima i biće u istoj situaciji u kojoj se danas nalazi Grčka, ocena je stranih analitičara koju prenosi Jutarnji list.
"Strašan koktel velikog iznosa duga, velikog fiskalnog deficita i nedostatka rasta doveli su hrvatsku zaduženost vrlo blizu neodrživog nivoaĆ, piše Imerdžing Markets (Emerging Markets), jedno od poslovno-finansijskih izdanja Evromanija (Euromoney).
Iako većina prognostičara sada ocenjuje da će bruto društveni proizvod (BDP) idućih godina da raste od 0,5 do 1,5 odsto, pa i Vlada zadovoljno proglašava kraj recesije, analitičari smatraju da taj skromni oporavak neće biti od pomoći, navodi Jutarnji.
"Ako se nešto dramatično ne dogodi, za tri do četiri godine govorićemo o 'hrvatskoj krizi'. Zemlji su očajnički potrebne strukturne reforme koje bi probudile ekonomiju i podstakle rast", smatra vodja strategije za srednju i istočnu Evropu, Bliski istok i Afriku u Standard banci, Demetrios Efstatiu ( Efstathiou).
U slučaju da se ostvare njegove pesimistične prognoze, to bi značilo da bi sledeća hrvatska Vlada mogla da bude u situaciji da u drugoj polovini svog mandata mora da pregovara s poveriocima o tome pod kojim uslovima da im vrati dug, kao što to u ovom trenutku čine Grčka i Ukrajina.
Taj scenarij bankrota, uz nesagledive posledice koje on nosi, kako se čini, moći će da se izbegne samo uz brze i radikalne reforme. U suprotnom, čak kada bi Vlada i smanjila budžetski deficit sa sadašnjih oko 5,5 odsto BDP-a na tri odsto, prema mišljenju Petera Tabaka, ekonomiste Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koji prati Hrvatsku, Srbiju i Rusiju, to ne bi bilo dovoljno da se zaustavi gomilanje duga zbog slabog ekonomskog rasta i niske inflacije.
Ostavi komentar