Iran je ponovo otvorio pitanje pristupa desetinama milijardi dolara zamrznutih sredstava dok traju novi razgovori sa Sjedinjenim Američkim Državama o nuklearnom programu i širem sukobu na Bliskom istoku.
Predsednik iranskog parlamenta Mohammad Ghalibaf već nedeljama poručuje da bi odmrzavanje iranskih sredstava trebalo biti mera izgradnje poverenja, ako ne i uslov za pregovore sa Vašingtonom.
Prema navodima Middle East Eye, ovo pitanje sada je deo intenzivne diplomatske runde koja se povezuje sa pokušajem dugoročnog okončanja sukoba, ponovnog otvaranja Hormuškog moreuza i smanjenja iranskih nuklearnih kapaciteta.
Izveštaji ove nedelje navode da bi Sjedinjene Američke Države mogle osloboditi do 25 odsto iranskih zamrznutih sredstava širom sveta ako Iran preda oko 400 kilograma obogaćenog uranijuma i ugasi svoja nuklearna postrojenja. Kako su oba uslova predstavljena kao teško prihvatljiva za Teheran, Iran navodno traži blaži paket i pristup do 12 milijardi dolara.
Najkonkretniji pomak vezan je za oko šest milijardi dolara koje se od septembra 2023. nalaze u Kataru. Ghalibaf i guverner iranske centralne banke doputovali su u ponedeljak u Dohu kako bi razgovarali o oslobađanju tog novca, što se u izveštaju opisuje kao mogući signal napretka.
Iran tvrdi da mu strane vlade i banke, zbog američkih sankcija uvedenih i proširenih nakon Islamske revolucije 1979. godine, duguju ukupno do 120 milijardi dolara sopstvenih prihoda. Delimično popuštanje sankcija usledilo je nakon nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, kada je Teheran dobio pristup delu sredstava, ali je administracija Donalda Trampa 2018. jednostrano napustila sporazum i ponovo uvela sankcije.
Fond od šest milijardi dolara iz Južne Koreje prebačen je 2023. u Katar u okviru razmene zatvorenika između Teherana i Vašingtona. Dve nedelje kasnije Katar je suspendovao korišćenje sredstava nakon napada Hamasa na jug Izraela i neizvesnosti u vezi sa načinom na koji bi Iran mogao raspolagati tim novcem. Deo sredstava mogao bi biti usmeren na stabilizaciju iranske finansijske infrastrukture, u trenutku kada je ekonomija zemlje pod snažnim pritiskom. Teheran je u martu zatražio i reparacije za strukturnu i ekonomsku štetu kao deo svakog eventualnog sporazuma o okončanju neprijateljstava, a te zahteve je, prema istom izvoru, ponovio i u mirovnom predlogu upućenom Beloj kući prošle nedelje.
PREPORUKA
Kako rat na Bliskom istoku utiče na cene nekretnina?
analiza
Kako rat na Bliskom istoku utiče na penzije?
vest
X kažnjava AI lažne snimke rata na Bliskom istoku
vest
Ostavi komentar