Zvanični kurs Evra za dan 30.11.20. :: 117.5822 rsd
Tekst objavljen: 03.04.2015 12:29        


Vlada Islanda odlučila je da razmotri revolucionarni monetarni predlog, prema kojem bi komercijalne banke izgubile moć kreiranja novca, odnosno stvaranja i puštanja u promet novog, dodatnog novca koji nije u robnom obliku, a ta moć bi bila u isključivoj nadležnosti islandske centralne banke.

Island razmatra revolucionarni monetarni predlog

Ovaj predlog, koji bi bio zaokret u istoriji savremenih finansija, deo je izveštaja pod nazivom "Bolji monetarni sistem za Island", koji je izradio član vladajuće Stranke napretka, Frosti Sigurjonson, na zahtev premijera Islanda, Sigmundura Davida Gunlaugsona, prenosi agencija Frans pres.

Prema predlogu Sigurjonsona, centralna banka Islanda bi bila jedini kreator novca, a parlament bi odlučivao o njegovoj raspodeli.
U ovom trenutku na Islandu, kao i u ostalim savremenim tržišnim ekonomijama, centralna banka samo kontroliše kreiranje (izdavanje) novčanica i kovanica, ali ne i kreiranje celokupne novčane mase, koju stvaraju komercijalne banke čim ponude kreditnu liniju.

"Od ključnog značaja je da se ovlašćenje za kreiranje novca odvoji od ovlašćenja za odlučivanje o njegovoj upotrebi", istakao je Sigurjonson.

Banke bi, po njegovom predlogu, i dalje upravljale računima i plaćanjima, zadržavajući ulogu posrednika između štediša i zajmodavaca.

Cilj ovog izveštaja je da se stavi tačka na aktuelni monetarni sistem koji je prošao kroz mnoštvo finansijskih kriza, uključujući poslednju iz 2008. godine.

Prema rečima Sigurjonsona, problem je svaki put proizašao iz povećanog kreditiranja tokom perioda snažnog privrednog rasta. Centralna banka u takvoj situaciji nije bila u stanju da ograniči kreditni bum, što je rezultiralo rastom inflacije, sklonošću ka riziku i berzanskim špekulacijama, izazivajući na kraju kolaps banaka i skupe državne intervencije.

Prema ovom izveštaju, na kom je radilo četvoro bankara iz centralne banke, Island je prošao kroz 20 finansijskih kriza različitog tipa od 1875. godine, odnosno "u proseku šest ozbiljnih višestrukih epizoda finansijskih kriza svakih 15 godina".

Malenu nordijsku zemlju teško je pogodio bankrot američke investiocine banke Liman braders, izazvavši slom tri najveće islandske banke.

Posle toga Rejkjavik je zatražio pomoć Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) kako bi sačuvao posrnulu privredu, koja je 2009. pala za 5,1 odsto, naredne godine 3,1 odsto, da bi se 2011. godine ponovo vratila na rast, navodi agencija AFP.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
ekonomska kriza Island MMF novi monerarni sistem

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana