Janmat: Ključni izazov - preduzeća u restrukturinju

BEOGRAD, 17. maja (Tanjug) - Šef Sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat izjavio je večeras da Srbija treba da nastavi započete reforme i da je ključni izazov rešavanje statusa preuzezeća u restrukturiranju i povećanje zaposolenosti. On je za RTS istakao da pod tim posebno misli da trĆiĆte rada treba uĆiniti fleksibilnijim, da se poĆne sa procesom privatizacije i restrukturiranja javnih preduzeĆa, a prep

BEOGRAD, 17. maja (Tanjug) - Šef Sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat izjavio je večeras da Srbija treba da nastavi započete reforme i da je ključni izazov rešavanje statusa preuzezeća u restrukturiranju i povećanje zaposolenosti.
On je za RTS istakao da pod tim posebno misli da trĆiĆte rada treba uĆiniti fleksibilnijim, da se poĆne sa procesom privatizacije i restrukturiranja javnih preduzeĆa, a preporučuje otplatu duga umesto veĆih primanja.
Potreban je oprez Vlade Srbije prilikom donoĆenja odluke o poveĆanju plata i penzija, jer bi svrsishodnije bilo da se eventualnim viĆkom novca otplati deo javnog duga, rekao je Janmat.
On je naveo i da je to jedna od preporuka iz Brisela Srbiji u vezi sa tim koje ekonomske mere treba da sprovede.
KljuĆni izazovi za Srbiju biĆe reĆavanje statusta preduzeĆa u restrukturiranju i poveĆanje zaposlenosti, izjavio je Janmat, istakavši da Srbija, pre svega treba da nastavi reforme zapoĆete proĆle godine.
On smatra i da treba da se ubrza proces izdavanja graĆevinskih dozvola, dodavši da su ministri finansija za buduĆnost, savetovali Srbiji da se fokusira na veoma konkretna pitanja u vezi sa poslovnim okruĆenjem.
Prema njegovim rečima, to se na primer odnosi da se smanji administrativni i birokratski teret za kompanije, broj parafiskalnih nameta, ali i da se racionalizuju i ojaĆaju inspekcije u vezi sa sivom ekonomijom u neformalnom sektoru koji i dalje predstavlja neki oblik nelojalne konkurencije.
Janmat misli i da Će izazov biti da se nastave reforme i privatizacija preduzeĆa i ističe da "to neĆe biti lake reforme".
U svakom sluĆaju su potrebne, jer su do sada tim preduzeĆima odlazile subvencije i one su predstavljale veliko optereĆenje za srpske poreske obveznike, rekao je on, dodajući da su ta preduzeĆa predstavljala nelojalnu konkurenciju srpskim preduzeĆima u privatnom sektoru.
On je naveo da "eventualno poveĆanja plata i penzija u javnom sektoru uglavnom zavisi od toga da li Će biti ili ne ekonomskog rasta".
On je dodao da su i "ministri finansija savetovali koriĆĆenje eventualnog viĆka u javnim prihodima za otplatu javnog duga, zato Ćto taj javni dug mora biti isplaĆen na ovaj ili onaj naĆin i na kraju Će to opet poreski obveznici platiti".
"Drugo je da se ti javni prihodi iskoriste za javne investicije u oblasti poput saobraĆaja, energetike ili obrazovanja, da bi se stvorili preduslovi za dugoroĆni strukturni rast", rekao je on.