Trgovanje akcijama Naftne industrije Srbije (NIS) na Beogradskoj berzi obustavljeno je 14. januara zbog američkih sankcija i do danas nije nastavljeno. Stručnjaci smatraju da do toga u bliskoj budućnosti neće ni doći sve dok se situacija u vezi sa ovom kompanijom ne reši.
Rok do kojeg su po treći put odložene sankcije NIS-u ističe 27. juna, a još uvek se ne zna hoće li kompanija dobiti još jedna novi rok. Vlada Srbije je pismom Kancelariji za kontrolu strane imovine (engl. Office of Foreign Assets Control - OFAC) Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) podržala zahtev Naftne industrije Srbije (NIS) za produženje važeće dozvole za rad preduzeća za dodatnih 180 dana, kako bi se se očuvala sigurnost snabdevanja naftom i naftnim derivatima.
Do sada nije bilo ovako duge obustave trgovanja
Vladan Pavlović, analitičar Ipopema Securitiesa, smatra da je novo odlaganje sankciji NIS-u vrlo verovatno, ali da to samo po sebi ništa ne rešava. I Pavlović navodi da nema nikakvih izgleda da se nastavi trgovanje akcijama NIS-a dok se ne dođe do konačnog rešenja.
- Do sada nije zabeleženo da se na ovakav rok blokira neko trgovanje, ni kod nas, a ni u svetu, osim ako nije reč o bankrotstvu ili nekom većem pokušaju manipulacije cenom (ni tada se ne obustavlja trgovanje na par meseci), a to ovde nije slučaj - kaže Pavlović.
Ova situacija u kojoj se akcijama ne trguje već više od pet meseci može dodatno ojačati nepoverenje u poslovanje kompanije. Efekti sankcija na poslovanje NIS-a vidljivi su prethodnih meseci. Neto dobit NIS-a je u prvom kvartalu ove godine iznosila 1,5 milijardi dinara, što je za 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na ostvarenje iz uporednog perioda prošle godine. Prema podacima koje je ova kompanija objavila, pokazatelj EBITDA je 8,5 milijardi dinara, odnosno za 15 odsto manji nego u periodu januar-mart 2024. godine.
Neizvesna situacija u kojoj se kompanija nalazi utiče i na poslovanje, a u prilog tome govori i činjenica da kompanija planira isplatu bruto dividende od 28,18 dinara po akciji ove godine, što je znatno manje u odnosu na 64,26 dinara po akciji, koliko je isplaćeno prošle godine, pre nego što se preduzeće suočilo sa američkim sankcijama zbog ruskog udela u vlasništvu.
Preduzeće zbog sankcija ima i poteškoća u zaduživanju kod banaka, a zimus je emitovalo korporativne obveznice i u martu je ukupno isplatilo oko 30,5 miliona dinara kupcima tih dužničkih hartija.
Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, smatra da će mera obustave trgovanja biti na snazi dokle god se ne dođe do nekog trajnijeg rešenja za kompaniju.
- Dokle god ne budemo imali rešenje koje se neće vezivati za mesec ili dva, mislim da će na snazi ostati ova mera. Naša odluka je doneta sa ciljem da zaštitimo investitore od nekih kratkoročnih dešavanja i rizika koje donosi stupanje na snagu sankcija. Ono što mogu da kažem jeste da ćemo, čim se steknu neki održivi uslovi za to, ponovo omogućiti trgovanje akcijama NIS-a. Mislim da je svima nam u interesu da se trguje akcijama kompanije koja zaista ima jednu izuzetnu korporativnu kulturu kada je srpsko tržište kapitala u pitanju - navodi Janković.
On navodi da Komisija situaciju sa NIS-om prati iz nedelje u nedelju, kao i da komunicira i sa kolegama iz Amerike kako bi dobila što više informacija u vezi s tim šta se može očekivati od njihove administracije.
Teško predvideti cenu akcije kada trgovanje bude počelo
Poslednjeg dana trgovanja, pre obustave u januaru, cena akcija NIS-a iznosila je 718 dinara. Kako će se cena kretati kada se u budućnosti ponovo pokrene trgovanje, teško je u ovom trenutku predvideti. Pavlović smatra da će u tom slučaju kretanje cene inicijalno zavisti od toga ko je ostao dominantni vlasnik kompanije.
- Ukoliko to bude ruska strana i dalje, verujem da će u početku doći do daljeg pada cene jer jedan deo investitora sigurno neće više želeti da bude izložen riziku od neke nove blokade svoje imovine i požuriće da što pre proda akcije. Ako u konačnom ishodu kao nove većinske vlasnike dobijemo državu ili neku drugu stranu kompaniju, onda će se na tržištu vagati dalji pravac razvoja NIS-a, politika dividende, način upravljanja, i CAPEX, i shodno tome će investitori donositi odluke, a to će opredeljivati sentiment - navodi on.
Pavlović dodaje da NIS više ne nudi naročito veliku dividendu, tako da će za neki veći skok sa ovih nivoa u slučaju deblokade trgovanja biti potrebno da kompanija pokaže nešto novo u poslovanju ili da fundamenti na polju nafte/petrohemijskog kompleksa budu mnogo povoljniji nego što su danas.
Podsetimo, Naftna industrija Srbije do sada je tri puta izbegla sankcije američke administracije, a srpski zvaničnici su od najave sankcija ukazivali na to da je uvođenja sankcija NIS-u političko pitanje, jer je ta kompanija većinski bila u ruskom vlasništvu. Međutim, samo dan pre nego što su sankcije odložene, 26. februara, NIS je bez detaljnih objašnjenja saopštio da su kompanije Gazprom Neft i Gazprom, obe sa sedištem u Rusiji i vlasničkim udelima u NIS-u, odlučile da promene odnos tih udela. Gazprom Neft dosad je držao 50 odsto vlasništva u NIS-u (81.530.200 akcija), dok je prema novom dogovoru taj udeo spušten na približno 44,85 odsto (73.132.589 akcija). Sa prebacivanjem ovih 5,15 odsto Gazpromu, potonji je stekao 11,3 odsto udela (18.433.298 akcija) u vlasništvu NIS-a. Podsetimo, Gazprom je dosad imao 6,15 odsto akcija (preciznije, njih 10.035.687).
Ostavi komentar