Kako će izgledati porez na bunare, šupe, bazene...

Od ove godine poreznici bunare, šupe, kotlarnice, bazene i druge pomoćne objekte u dvorištima građana tretiraju kao - garaže, čiju prosečnu tržišnu vrednost uzimaju za obračun osnovice poreza na imovinu

Izmena zakona stupila je na snagu 1. januara, a građani su imali rok da do 31. istog meseca prijave lokalnim poreskim administracijama pomoćne objekte na svojim okućnicama. U lokalnim poreskim administracijama navode da će poreska rešenja "po službenoj dužnosti" pisati i onima koji nisu podneli poresku prijavu, a u pojedinima nagoveštavaju da porez može biti utvrđen i za prethodne godine, u skladu sa zakonskim rokovima zastare, što bi značilo i za - pet proteklih godina.

Šta znamo o plaćanju poreza na imovinu na pomoćne objekte?

Prvo, znamo da je ono u nadležnosti opština i gradova. Drugo – da se ovaj porez ne plaća na poljoprivredne objekte poput svinjaca, kokošinjaca, ambara, pušnica, objekata za smeštaj traktora i svega onoga što služi za poljoprivrednu proizvodnju. A, da se plaća na bunare, bazene, šupe, kotlarnice, cisterne i druge pomoćne objekte.

Treće, poznato je da se od ove godine osnovica za njihovo oporezivanje računa na osnovu prosečnih tržišnih cena garaža u istoj zoni.

Četvrtno, građani koji su do sada plaćali porez na imovinu na prijavljene pomoćne objekte – a osnovica im se do ove godine računala kao za stambeni prostor – sada će plaćati manji namet, jer se kvadrat garažnog prostora prodaje jeftinije od kvadrata stana ili kuće.

Oni koji do sada nisu plaćali

Razlog zašto veliki broj građana do sada nije plaćao namet na pomoćne objekte je što o njima nije postojala evidencija. Nakon sprovedenog popisa ovih objekata na lokalu i njihove legalizacije, opštine imaju podatke, što je sada dostupno i poreznicima.

Ono što je i dalje nepoznanica, kada je reč o plaćanju poreza na imovinu za pomoćne objekte – za one koji će to prvi put činiti ove godine je – za koji period će se plaćati i da li im sleduje neka kazna ili zatezna kamata ako nisu poslali poresku prijavu do 31. januara 2021.

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Šta kažu na lokalu?

Portal N1 je odgovore zatražio od četiri lokalne poreske administracije – u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu.

Ono u čemu su sve saglasne je da neće biti nikakvih zateznih kamata za prethodni period, ali da će se one zaračunavati ukoliko građani ne plate u roku od 15 dana po prijemu rešenja.

Novi Sad

„Za poreske obveznike koji nisu do 31. januara 2021. godine podneli poreske prijave za pomoćne objekte, Gradska poreska uprava će na osnovu podataka pribavljenih od drugih organa vršiti zaduživanje po službenoj dužnosti, dok će se kamata na utvrđeno zaduženje obračunavati tek nakon isteka roka od 15 dana od dana uručenja rešenja, što znači da građani Novog Sada neće biti oštećeni, osim ukoliko svoju obavezu ne izmire u roku naznačenom u rešenju“, rečeno je portalu N1 u Gradskoj poreskoj upravi Grada Novog Sada.

Niš

U Sekretarijatu za lokalnu poresku administraciju Grada Niša ističu da građanikoji nisu podneli poreske prijave treba da ih „podnesu bez odlaganja“.

„Građani koji već imaju podnete poreske prijave za pomoćne objekte, a koji su prema odredbama zakona koji je bio na snazi do 31. decembra 2020. godine razvstavani u neku drugu grupu nepokretnosti (kuća itd) treba da podnesu izmenjenu prijavu i da naglase da je objekat koji je do sada bio oporezivan, odnosno razvrstan u neku drugu grupu u stvari – pomoćni objekat. Jednostavno, ukoliko ste imali u dvorištu neku šupu, a do sada se oporezivala po ceni kuće za stanovanje i na rešenju je bila prikazana kao kuća, sada treba da podnesete izmenjenu prijavu i da naglasite da je u pitanju pomoćni objekat i da vam se izvrši promena“, pojasnili su u niškoj poreskoj administraciji.

Kragujevac

U Gradskoj upravi za javne prihode Kragujevac, uz podsećanje da je poresku prijavu trebalo da podnesu građani čije se nepokretnosti sada razvrstavaju u drugačiju grupu u odnosu na onu u kojoj su bile za svrhu utvrđivanja poreza na imovinu za 2020. godinu („ako o tome nisu sadržani podaci u podnetoj poreskoj prijavi ili u podacima o vrsti nepokretnosti koje javni beležnik dostavlja nadležnom organu jedinice lokalne samouprave“), podsećaju i na obaveze građana koji svoju imovinu do sada nisu prijavljivali poreskoj administraciji.

„Poreski obveznici su dužni da podnesu poreske prijave i za sve nepokretnosti za koje im nije utvrđena poreska obaveza. Poreski obveznik je u obavezi da podnese poresku prijavu na propisanom obrascu za svu imovinu kojom raspolaže, a koja nije obuhvaćena poreskim rešenjima“, naveli su za portal N1 u kragujevačkoj Upravi za javne prihode.

Po podnetim poreskim prijavama, kako se navodi, građani će dobiti poreska rešenja.

„Građani neće imati zateznu kamatu ukoliko na vreme isplate poresku obavezu koja će im biti utvrđena rešenjem“, ističu u ovoj upravi.

Beograd

Objašnjenje Sekretarijata za javne prihode Grada Beograda, po pitanju građana koji su već plaćali porez na pomoćne objekte takođe se odnosi na poreske obveznike za nepokretnosti koje sada treba da se razvrstaju u drugačiju grupu u odnosu na dosadašnju.

Tamo gde poreska prijava ne postoji – poreska administracija će porez utvrditi na osnovu raspoložive dokumentacije.

„Za sve nepokretnosti koje poreski obveznik nije podneo poresku prijavu što je bio u obavezi da učini u skladu sa zakonom, a za koje je nastala poreska obaveza (što uključuje i pomoćne objekte iz legalizacije), vrši se uvtrđivanje poreza na imovinu u skladu sa Zakonom o porezima na imovinu, a na osnovu svih raspoloživih podataka i dokumentacije kojom raspolaže nadležna lokalna poreska administracija“, navode za portal N1 u beogradskom Sekretarijatu za javne prihode.

U ovoj gradskoj administraciji ukazuju da se „utrvđivanje poreza može izvršiti u skladu sa rokovima zastarelosti propisanim Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji“.

Iako u odgovoru nisu naveli o kom periodu je reč, iz pomenutog zakona (član 114) proizilazi da je reč o ukupno – pet godina.

„Rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu fizičkim licima dospevaju u roku od 15 dana od dana dostavljanja – bez obzira da li je porez utvrđen za tekuću ili ranije godine. A, kamata za neplaćene obaveze se obračunava nakon dana dospeća“, objašnjavaju u sekretarijatu.

Kako proizilazi iz odgovora sekretarijata, građani koji ne podnesu poresku prijavu mogu da dobiju – prekršajnu prijavu.

„Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisana je prekršajna odgovornost za nepodnošenje poreske prijave, u slučajevima kada je zakonom propisana obaveza podnošenja poreske prijave“, ističu u Sekretarijatu za javne prihode Grada Beograda.