U eri dekarobnizacije u energetski intenzivnim industrijama, naplate CBAM taksi (oporezivanja zagađivača), sve veće zamene fosilnih goriva zelenom ili čistom energijom, privreda gleda kako da što jeftinije prođe u potrošnji električne i toplotne energije s jedne strane, a s druge da odgovori na sve zahteve zelene agende koju pred nju postavlja Evropska unija
U tom kontekstu, veliki proizvođači traže načine da smanje ugljenični otisak i obezbede adekvatno alternativno gorivo. Grčka kao članica Evropske unije nema baš mnogo prostora za manevar te tako i industrijska zona Soluna uz čisto more mora da ima i čist vazduh.
Kako sve to uvezati u jedno da kompanija bude društveno odgovorna i da poštuje sve te ekološke propise, a da primera radi „Titan cementara” (fabrika smeštena u glavnom gradu regije Centralne Makedonije) bude na tržištu konkurentna po ceni i kvalitetu proizvoda.
Nije lako, posebno ako se zna da su cementare uz termolektrane koje struju proizvode iz uglja grane privrede čija proizvodnja najviše utiče na zdravu životnu sredinu.
– Alternativna goriva koristimo poslednjih desetak godina. Korist je višestruka. Prva se odnosi na samu fabriku jer štedimo veliku količinu goriva, odnosno ne eksploatišemo mineralne resurse iz zemlje. Zahvaljujući korišćenju otpada za proizvodnju energije ostvarujemo dobar ekonomski efekat, jer smanjujemo troškove proizvodnje. Osim toga sve to ima i pozitivni efekti na kvalitet samog cementa koji se proizvodi u Efkarpiji – kaže Vasilis Strugaris, direktor fabrike „Titan” u Solunu.
Ova fabrika, istakao je Strugaris, već duže vreme koristi alternativna goriva za dobijanje energije u procesu proizvodnje, čime se trenutno zamenjuje oko 35 odsto fosilnih goriva. Zahvaljujući upotrebi alternativnih goriva, cementara postiže znatno niže emisije ugljen-dioksida u poređenju sa rezultatima tokom korišćenja fosilnih goriva.Fabrika „Titan”, čiju je posetu organizovala Asocijacija srpske energetski intenzivne industrije (ASEII), kako se moglo videti, ne odlaže otpad na deponije, već koristi materijale koji su odgovarajući, sa jasno definisanim specifikacijama, kako bi zamenili goriva.
– Radi se o ogromnim količinama materijala, ali mi ne možemo koristiti bilo kakav materijal. Zato moramo imati selektivan pristup i birati ono što je pogodno za nas i prihvatljivo za životnu sredinu. Dakle, ne prikupljamo bilo kakve materijale niti sve količine – objasnio je Strugaris.
Kada je reč o izboru materijala pogodnih za upotrebu u proizvodnji, fabrika je sama zadužena za tretman. Ona selektuje materijale na osnovu zahteva u pogledu kvaliteta koje postavlja cementara.
– Reč je o komercijalnom i industrijskom otpadu koji potiče ili iz industrije papira ili iz industrije reciklaže. Kroz pažljivu selekciju, uzimanje uzoraka i sprovođenje proba koje ispunjavaju specifikacije alternativnih goriva koja cementara koristi, isporučujemo ove količine koje pomažu fabrici da dekarbonizuje svoje proizvode – dodaje Aleksandros Ifantis, direktor razvoja alternativnih goriva i sirovina u ovoj grčkoj fabrici.
„Titan grupa” koja ima svoju cementaru i u Kosjeriću, inače je međunarodni proizvođač cementa i građevinskih materijala. Kao vlasnik fabrika za proizvodnju cementa u 10 zemalja, grupa je proširila poslovanje na 25 država širom sveta, direktno zapošljavajući skoro 6.000 ljudi, sa godišnjim kapacitetom proizvodnje od 27 miliona tona cementa i srodnih građevinskih materijala.
Kako se moglo čuti na licu mesta, „Titan” je i prva grčka kompanija u svojstvu potpisnice Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija, čiji su ciljevi zaštita ljudskih i radnih prava, zaštita životne sredine i borba protiv mita i korupcije.
Budući da su još 2006. usvojili strategiju borbe protiv klimatskih promena, sa ciljem smanjenja emisija ugljen-dioksida kroz ulaganja u inovativne tehnologije i upotrebu alternativnih materijala fokus im je na energetskoj efikasnosti, koprocesuiranju i razvoju kompozitnih cementa sa nižim udelom klinkera.
Proces prerade otpada u energiju podrazumeva da se u cementnoj peći dostiže temperatura sagorevanja 1.800–2.000 stepeni Celzijusa. Prečnik tih cevi je i do šest metara, a otpad koji ne može dalje da se reciklira dobija novu ulogu, a fosilna goriva se štede.
Ostavi komentar