EUR 117,50 USD 105,98 CHF 110,89

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 31.03.20. :: 117.5042 rsd

Tekst objavljen: 11.12.2013 8:45        


Tek što su građani nekako sanirali problem zaduženja u švajcarskim francima, sve su češća upozorenja da bi kreditna bomba uskoro mogla da eksplodira i u rukama korisnika kredita u evrima čija je kamata vezana za euribor.

Ko će to da plaća? Rate kredita će skočiti i 40 odsto

Naime, iznos ove bazne kamate Evropske centralne banke trenutno je na istorijskom minimumu od 0,25 odsto, a bankari i ekonomisti se slažu da će euribor u budućnosti krenuti naviše.

Procene su da bi već u naredne dve do pet godina euribor mogao da se vrati na predkrizni nivo, a ako ova šestomesečna referenta kamatna stopa, za koju je vezena većina dugoročnih kredita, dostigne maksimum od 5,04 odsto iz 2008, mesečne rate kredita bile bi veće i do 40 odsto!?

- Očekivano je da već za dve do pet godina euribor dođe na vrednost od pretkriznog perioda, odnosno da iznosi od 1 do 1,5 odsto. Od tog trenutka treba očekivati i da svi krediti koji se vezuju za euribor budu skuplji - ocenio je Dušan Uzelac, direktor portala Kamatica.

On smatra malo verovatnim da će u toj situaciji banke klijentima izaći u susret smanjivanjem bankarske marže kao fiksnog dela kamate kako bi se na taj način sprečilo značajnije povećanje rata za otplatu već odobrenih zajmova.

- Možda će banke zbog konkurencije izaći u susret novim klijentima, ali malo je verovatno da će kroz smanjenje bankarske marže rasterećivati građane sa već postojećim kreditima - rekao je Uzelac, koji upozorava građane da ne nasedaju na priče da je uzimanje kredita povoljno zbog rekordno niskog euribora.

Dr Lidija Barjaktarović sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, kao najpravedniji način za podelu kreditnog riza ona vidi u ugovaranju novog oblika kamate, promenljive, ali u ograničenom rasponu.

- To znači da klijent ugovori kamatu koja bez obzira na tržišna kretanja euribora ne bi mogla da iskače iz nekog prihvatljivog ugovorenog okvira, recimo od dva do sedam odsto. Ovakva praksa uveliko postoji u razvijenim zemljama i ne vidim razlog zašto je ne bi prihvatio i naš bankarski sistem, kao alternativu visokoj fiksnoj ili rizičnoj promenljivoj kamati - zaključila je Barjaktaravićeva.

1 komentar

  1. User image
    boban 11.12.2013 12:18

    Problem je sto "NAS" bankarski system nije nas.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
dušan uzelac kamatica stambeni krediti stambeni kredit euribor otplata kredita rata kredita rate kredita krediti

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana