Stručnjaci ističu da prosečna plata zavisi, pre svega, od sektora sa većom dodatom vrednošću, iako postoji i određeni indirektan efekat.
Minimalna zarada od 1. januara iznosi 551 evro, što je povećanje od 10 odsto u odnosu na dosadašnji nivo. Plate zaposlenih u javnom sektoru biće uvećane za 5,1 odsto, dok će početkom januara biti isplaćene i penzije koje su povećane za 12,2 procenta.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Veljko Mijušković govorio je o tome da li nas tokom cele 2026. godine očekuju veća primanja, kao i u kojim oblastima će biti najisplativije tražiti posao.
Mijušković ističe da povećanje minimalne zarade najpre utiče na zaposlene sa nižim prihodima.
- Rast minimalca ima direktan efekat na medijalnu zaradu, a prve promene osećaju upravo oni sa nižim primanjima - objašnjava profesor.
S druge strane, kako navodi, kretanje prosečne plate u većoj meri zavisi od razvoja sektora sa visokom dodatom vrednošću.
- Minimalna zarada utiče na rast medijalne plate, ali njen direktan uticaj na prosečnu zaradu je ograničen. Prosečna plata zavisi pre svega od rezultata sektora sa većom dodatom vrednošću, iako postoji i određeni indirektan efekat - kaže Mijušković.
Rast prosečne zarade
Prema procenama, prosečna plata u decembru trebalo bi da dostigne oko 1.000 evra. Govoreći o 2026. godini, Mijušković naglašava da prognoze zavise od brojnih faktora.
- Ako uzmemo umerene projekcije, očekujem rast prosečne zarade od 6 do 8 odsto. To bi značilo da bi se ona kretala između 1.060 i 1.080 evra, pod uslovom da ne dođe do većih poremećaja ili eksternih šokova. Sve iznad toga bilo bi jasan pokazatelj uspeha nacionalne ekonomije - ocenjuje profesor.
Uticaj javnog sektora na privatne zarade
Prema njegovim rečima, povećanje plata u javnom sektoru ima indirektan efekat i na zarade u privatnom sektoru.
- Radna snaga na tržištu je ista i radnici očekuju da privatni poslodavci, makar delimično, prate rast zarada u javnom sektoru, naročito u oblastima gde postoji manjak radnika - objašnjava Mijušković.
Dodaje da će se taj efekat najpre osetiti u uslužnim delatnostima i manjim sredinama, dok će u izvoznim sektorima i većim gradovima, gde je ponuda radne snage veća, taj uticaj biti slabiji.
Da li će nam novčanici zaista biti puniji
Narodna banka Srbije procenjuje da će inflacija iznositi oko 3,7 odsto, odnosno između 3 i 4 procenta. Mijušković ističe da će, i pored rasta plata, najveći deo dodatnih prihoda biti potrošen na osnovne životne troškove.
- Ako pretpostavimo nominalni rast plata od oko 7 odsto i inflaciju od oko 3 do 4 odsto, realno povećanje bi iznosilo oko 3 procenta. To nije veliko povećanje, ali predstavlja postepen napredak koji može omogućiti blago povećanje štednje, dok će najveći deo i dalje odlaziti na troškove života - navodi on.
Naglašava da je važno da se održi kontinuitet rasta i da je pozitivan saldo svakako bolji od negativnih kretanja.
Najperspektivniji sektori za zapošljavanje
Govoreći o oblastima sa najvećim potencijalom u narednom periodu, Mijušković ističe da se trendovi uglavnom ne menjaju.
- Informacione tehnologije, energetika, posebno u delu tranzicije ka obnovljivim izvorima energije, logistika i saobraćaj, kao i izvozno-prerađivačka industrija ostaju među najperspektivnijim sektorima. Takođe, beleži se sve veća potražnja za zdravstvenim i uslugama nege - kaže Mijušković.
Dodaje da je važno razvijati i koristiti različite veštine i talente, jer veća raznovrsnost znanja donosi i veće mogućnosti za zaradu.
Ostavi komentar