EUR 118,30 USD 95,58 CHF 102,43

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 19.02.18. :: 118.2562 rsd

Tekst objavljen: 29.10.2013 11:00        


Preliminarne računice pokazuju da će država morati da obezbedi oko 10 milijardi dinara, odnosno nešto manje od 100 miliona evra kako bi pokrila razliku između obaveza i imovine Privredne banke Beograd, nakon što je Poštanska štedionica preuzela klijente ove banke, koja će sada biti zatvorena.

Kolaps Privredne banke koštaće građane 100 mil. evra

Predsednik Izvršnog odbora PBB-a Miodrag Salai kaže to ne znači da su gubici ove banke toliki, već je to novac koji je potrebno dati Poštanskoj, ili bilo kojoj drugoj banci preuzimaocu, kako bi mogla da nastavi da nesmetano posluje posle preuzimanja imovine i obaveza PBB-a.

Prvi čovek PBB-a kaže da su u banci smatrali da jedno od rešenja može da bude i prodaja i da su neformalno saznali da su se neki potencijalni investitori obraćali nadležnima u vezi s kupovinom PBB-a, ali da se stekao utisak da „nije postojalo dovoljno energije usmerene u tom pravcu“.
Tih 10 milijardi platiće građani Srbije pošto će Vlada emitovati državne obveznice kako bi finansirala gašenje PBB-a.

Kako tvrdi Salai, bilo je i drugačijih rešenja, ali je Ministarstvo finansija odlučilo da zatvori PBB, zbog potencijalnih problema uoči Nedelje štednje, ali i „najverovatnije kako bi se nastavilo ukrupnjavanje bankarskog sektora“.

- Mi smo Ministarstvu finansija poslali naš predlog, koji bi državu koštao manje - oko četiri milijarde dinara, ali on nije prihvaćen. Predložili smo da PBB izvrši takozvanu zamenu ispunjenja, što znači da dugove klijenata zamenimo za njihovu imovinu, posle čega bi država eventualno dokapitalizovala PBB - kaže Salai, napominjući da se umesto toga ipak donela odluka da se ide na drugačije rešenje.

Gašenje PBB-a najteže će pogoditi radnike, koji će automatski dobiti otkaze. Ipak, po Salaijevim rečima, Poštanskoj štedionici će biti potreban određeni broj kadrova iz PBB-a, naročito IT stručnjaka, ljudi iz pravne službe i drugih ljudi uglavnom iz centrale banke, „tako da ćemo definisati grupu koja će ostati na radu“. Poštanska štedionica neće preuzimati ekspoziture PBB-a, pa „čak ni one koje posluju sa profitom“.
Interesantno je, kako dodaje Salai, da su, služeći se ovom tehnikom, neke druge državne banke nedavno, a uoči septembarskog kvartalnog obračuna, povećale svoju adekvatnost kapitala i time „kupile“ dodatno vreme da zajedno sa državom reše inače neizdržive probleme dela bankarskog sektora.

Nivo teško naplativih kredita (NPL) u PBB-u na kraju juna iznosio je oko 45 procenata, ali Salai smatra da oni nisu glavni razlog gašenja ove banke, jer „sličan udeo NPL-ova realno imaju i neke druge državne banke, naravno, pre nego sto je izvršena konverzija duga u imovinu koja sada mora da se hitno proda“.

Ostavi komentar



Povezane teme:
Privredna banka Beograd PBB državne banke domaće banke propale banke banke bankarski sektor bankarsko tržište Srbija banka poštanska štedionica