Pandemija korona virusa izazvala je velike potrese na globalnom tržištu rada
Milioni ljudi ostajali su bez posla, a još više ih se suočavalo sa smanjenom zaradom. Analiza Blumberga, urađena na osnovu podataka OECD, pokazala je da mnogi građani, čak i u regionu, bez prihoda ne bi mogli da opstanu duže od sedam dana.
U Hrvatskoj je, recimo, 36 odsto građana ocenilo da bi, ako ostane bez posla, moglo da izdrži bez pozajmica samo nedelju dana. Praktično svaki treći anketirani i u Mađarskoj (35 odsto) tvrdi da je sedam dana maksimalan rok koliko bi opstali. U Bugarskoj je to 31 odsto, a u Rumuniji 30 procenata.
Koliko dugo bi neko mogao da „iznese“ period bez plate u Srbiji danas je teško pitanje, ali i usko povezano sa štednjom. S obzirom da veći deo građana, ne samo da nema naviku da štedi već i nema mogućnosti za to, teško da bi neko mogao da podnese duže od mesec dana. Naravno, postoje i ona zanimanja koja omogućavaju štednju, pa ima i onih koji bi mogli i po nekoliko meseci da ne primaju platu.
- Poređenjem prosečne plate u našoj zemlji sa troškovima života, kao i dalje vrlo prisutnu potražnju za kreditima, dolazimo do zaključka da prostora za štednju nema puno, ali da će se realno stvarati kako standard bude rastao - priča za „Blic“ doktor ekonomskim nauka, profesor Dragan Stojanović.
Prema nedavno objavljenim podacima, u Srbiji više od 350.000 zaposlenih prima neto minimalac od 32.000 dinara (272 evra) kao redovnu zaradu, a najmanje još toliko radnika ima neznatno veća primanja od minimalne mesečne zarade. Sa ovim primanjima, ili pak nešto višim, teško da je moguće uštedeti nešto sa strane, i samim tim neko vreme živeti bez plate.
Građani generalno kažu da jesu za štednju, ali uglavnom je to neizvodljivo, zbog čega je gotovo nemoguće da bi jedan mesec mogli da „preguraju“ bez mesečnih primanja.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
- Radim kao prodavačica prehrambene robe i mesečno prihodujem 45.000 dinara. Nakon što platim račune, kupim za kuću što je neophodno, deci za školu, ako verujete ne ostane nam ništa. Suprug ne radi. Bez mesečnih primanja ne bismo mogli da izdržimo ni jedan dan, a kamoli mesec dana, objašnjava Milena Ž.iz Kragujevca.
Posao koji se odnosi na prodaju, marketing i sve ono što se može obavite preko interneta, može se isplatiti, samo u slučaju da niste podstanar, u suprotnom ako morate da plaćate stan, ni ovde nema prostora za neku posebnu štednju, a samim tim ni za mogućnost da se na nekoliko meseci živi bez zarade.
- Radim od kuće preko interneta, i u pitanju je prodaja vezana za jedan sajt. Mesečno zarađujem nešto manje od 800 evra. S obzirom da sam podstanar u Beogradu, da sve račune plaćam sam, ostane mi okvirno polovina za život. Putovanja se ne odričem, tako da nemam neku posebnu mogućnost za uštedu. Ostavim nešto simbolično za svaki slučaj, ali, sa tom „uštedom“ mogao bi jedno 15 dana da ne radim ništa, kaže Vladan M. iz Beograda.
Zaključak koji proizilazi je da sa minimalnom ili prosečnom zaradom, ne može se uštedeti, ali oni koji imaju veće zarade ili rade po dva posla, njima je ovakva opcija moguća.
Neki ipak mogu bez plate i po nekoliko meseci
Prema statistici i ekonomskim pokazateljima u najboljem položaju su programeri, koji mesečno mogu zaraditi i po nekoliko hiljada evra u zavisnosti od obima posla, IT stručnjaci oko 1.200, softverski inženjeri oko 2.000.
- Sa mojoj mesečnom zaradom jesam u prilici da štedim. Generalno puno putujem i na to najviše trošim. Zbog pandemije tokom prošle godine se nije putovalo, a posla je realno bilo i bez problema se radilo od kuće. Bez mesečne zarade mogao bi da izdržim i do šest meseci. Naravno, to svakako neću uraditi, ali dobro je kada znate da imate određenu sumu na raspolaganju u svakom trenutku, kaže Nikola J. programer iz Beograda.
Ostavi komentar