EUR 117,50 USD 106,58 CHF 110,86

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 02.04.20. :: 117.5054 rsd

Tekst objavljen: 10.07.2014 12:00        


Posle meseci poslovanja u minusu, banke su konačno zabeležile mali pomak napred. Po podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, suma kredita privrede i građana zaustavila se u junu na 2.095,17 milijardi dinara. To je 0,7 odsto više nego u maju, ali još uvek 2,1 manje nego poslednjeg dana prethodne godine.

Krediti krenuli s mrtve tačke iako se sve teže vraćaju

No, već po tradiciji, ne poslednjih meseci već godina raste kašnjenje u otplati. U junu je bilo 15,6 odsto za sve kategorije, a po tradiciji su prednjačila pravna lica, odnosno preduzeća gde svaki peti kredit nije plaćen u toku od 15 dana od dospeća rate, piše Dnevnik.

Građani i dalje ostaju najažurnije platiše, ali se svakog meseca pomalo teže vraćaju stari dugovi: u junu se docnja zaustavila na 5,4 odsto, što je 0,1 odsto više nego prethodnog meseca. Krajem decembra je bila okruglo pet procenata. Ipak, njima je malo lakše nego privredi jer im se docnja računa 60 dana od dospeća rate. Građani su najneažurniji kod izmirivanja obaveza po kreditnim karticama, gde je docnja 14,8 odsto. Tu dugovanja stalno rastu a suma duga je 81,33 milijarda ili 1,4 odsto više nego pre. Kod tekućih računa, odnosno „minusa“, docnja je u istom periodu bila 8,2 odsto, ili 0,1 procenata više nego u maju.
Preduzetnici se nešto bolje nose s preuzetim obavezama. Kod njih bar nije gore. U prethodna dva meseca procenat kašnjenja bio je 16,4 odsto, a u decembru samo 0,1 procenat manje.

Za stanovništvo nema subvencionisanih zajmova, ali su se građani u junu više zaduživali ipak samo simbolično: sa 632,45 milijarde dinara, zajmovi su viši od majske brojke 0,8 odsto, a u odnosu na decembar 2013. – 2,5 procenta, prenosi Dnevnik.

Već po tradiciji, popularni su gotovinski krediti, gde je rast bio ceo procenat, a suma 198,45 milijardi dinara. Zanimljivo je da su posle godina pada neznatno živnuli potrošački krediti. Rast je u junu bio isto jedan odsto, a suma 25,12 milijardi. Razlog su krediti za letovanje, mada je to više statistička igra gde se posle meseci, pa godina pada, svaki pomak pokaže kao čudo.

Pad cena nekretnina osetio se malo i kod zajmova za kupovinu stanova. Skok je u maju bio 1,1 odsto, a nastavio se i sada s 0,4 odsto. Suma zajmova je 343,48 milijarde. To govori da je onih koji su pad cena kvadrata mogli iskoristiti za kupovinu malo, ali ih ipak imal što će reći da se o oporavku građevinske industrije, posmatrano iz tog ugla, ne može govoriti. Odnosno, i to je ista priča kao i za potrošačke zajmove: bar nije gore.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
zaduživanje zaduženje prezaduženost klijenti banke klijent banke banke krediti

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana