Džefri Hinton smatra da će kompanije veštačku inteligenciju sve više koristiti kako bi zamenile ljudsku radnu snagu jeftinijom tehnologijom, dok pojedini stručnjaci upozoravaju da bi najteže mogli da budu pogođeni mladi i visokoobrazovani radnici.
Razvoj veštačke inteligencije mogao bi da dovede do masovne nezaposlenosti i ostavi milione ljudi bez posla, upozorio je Džefri Hinton, britanski naučnik i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, poznat kao „kum veštačke inteligencije“. Hinton smatra da su predviđanja o velikoj transformaciji tržišta rada vrlo verovatna, jer vodeće tehnološke kompanije ulažu ogromne iznose u razvoj AI sistema čiji je jedan od glavnih ciljeva zamena ljudskog rada znatno jeftinijom tehnologijom.
Govoreći na Univerzitetu Džordžtaun tokom razgovora sa američkim senatorom Bernijem Sandersom, Hinton je ocenio da je želja za kratkoročnim profitom potisnula naučni napredak u drugi plan. Prema njegovim rečima, ogromna ulaganja u data centre i čipove opravdavaju se upravo prodajom tehnologije koja može direktno da zameni radnike.
Njegovo upozorenje dolazi u trenutku kada se sve više govori o isplativosti ulaganja u AI sektor. Procene banke HSBC pokazuju da OpenAI, jedna od vodećih kompanija u oblasti veštačke inteligencije, ne očekuje profit pre 2030. godine, dok bi joj za nastavak rasta mogao biti potreban dodatni kapital veći od 207 milijardi dolara.
Hinton je 2023. godine napustio Gugl kako bi slobodnije govorio o rizicima tehnologije čijem je razvoju značajno doprineo. Od tada je postao jedan od najglasnijih kritičara nekontrolisanog razvoja veštačke inteligencije.Iako priznaje da će AI otvoriti nova radna mesta, Hinton smatra da ona neće biti dovoljna da nadomeste broj poslova koji će nestati. Dugoročne posledice, kaže, teško je precizno predvideti, pa situaciju upoređuje sa vožnjom kroz gustu maglu - moguće je videti šta bi moglo da se dogodi za godinu ili dve, ali je sve dalje od toga veoma neizvesno.
Milioni radnih mesta pod rizikom
Slične zabrinutosti iznose i pojedini američki političari. Senator Berni Sanders objavio je procenu prema kojoj bi u SAD moglo biti ugroženo čak 100 miliona radnih mesta.Najveći rizik, prema tim procenama, preti zaposlenima u brzoj hrani, korisničkoj podršci i pojedinim vrstama fizičkog r ada.
Međutim, AI sve više ulazi i u poslove koji zahtevaju visoko obrazovanje, pa bi na udaru mogli da se nađu računovođe, programeri i medicinski tehničari. Sanders upozorava da ovo nije samo ekonomsko pitanje. Posao je za mnoge ljude važan deo identiteta, društvenog statusa i osećaja pripadnosti zajednici.
PREPORUKA
Nova bizarna prevara u Srbiji - Pazite kome se javljate na pozive
vest
„Šta da joj odgovorim?“ AI sada rešava najveći problem muškaraca u vezi
savet
Kompanija koja drži ključ svetske industrije čipova nudi 20.000 evra radnicima samo da ih zadrži
vest
Senator Mark Vorner smatra da bi posebno teško mogli da budu pogođeni mladi ljudi koji tek ulaze na tržište rada. Prema njegovim procenama, nezaposlenost među mladima koji su upravo završili fakultet mogla bi u naredne dve do tri godine da dostigne čak 25 odsto. Zbog toga Vorner poziva na što brže uspostavljanje regulatornih pravila kako bi se, kako navodi, izbegle greške napravljene tokom naglog razvoja društvenih mreža.
Tehnološki lideri vide drugačiju budućnost
Ipak, nisu svi toliko pesimistični. Izvršni direktor kompanije Nvidia Džensen Huang smatra da će AI transformisati gotovo svaki posao i čak omogućiti kraću, četvorodnevnu radnu nedelju. Ilon Mask i Bil Gejts otišli su još dalje, ocenjujući da bi za oko 20 godina većina ljudi mogla da bude u situaciji da uopšte ne mora da radi. Bez obzira na različite prognoze, jedno je izvesno - veštačka inteligencija nastaviće da menja tržište rada. U takvom okruženju najveću prednost mogli bi da imaju oni koji budu uspeli da koriste nove tehnologije za unapređenje svojih znanja i veština.
Ostavi komentar