Kupovina stana u starijoj zgradi često nosi skrivene rizike, naročito za one koji se usele na poslednji sprat.
Jedan takav slučaj pokrenuo je veliku raspravu na Reditu, nakon što je novi vlasnik stana u Hrvatskoj saznao da zgrada već godinama ima problem sa krovom – i to tek posle potpisivanja ugovora.
Kako navodi, predstavnik stanara mu je rekao da je još pre nekoliko godina postojao predračun za sanaciju krova, ali da radovi nikada nisu izvedeni jer među stanarima nije bilo interesa. Problem dodatno komplikuje činjenica da je ta informacija bila usmena – bez zapisnika, odluka ili zvanične dokumentacije. Još veći šok usledio je kada je autor objave otkrio da je tokom kupovine direktno pitao prethodne vlasnike da li postoji problem sa krovom.
– Ne, nikada – glasio je odgovor.
U stanu nije bilo tragova vlage, fleka ili oštećenja na plafonu, pa nije bilo razloga za sumnju. Tek nakon kupovine javila se dilema: da li je došlo do svesnog prikrivanja materijalnog nedostatka i postoji li osnov za tužbu.
– Prošli vlasnici stana slagali su da ne postoji problem sa krovom, iako je predračun za tu popravku napravljen pre nekoliko godina. Postoji li ovde neki osnov za tužbu zbog svesnog prikrivanja materijalnog nedostatka i naknadu štete? – pitao je korisnik.
Ko je zapravo odgovoran?
Većina komentara ukazala je na jednu ključnu stvar – krov nije „problem poslednjeg sprata“, već zajednički deo zgrade. Samim tim, odgovornost za njegovo održavanje ne snosi samo vlasnik tog stana, već cela stambena zajednica.
Neki su istakli i da prethodni vlasnici možda zaista nisu znali za problem, naročito ako sanacija nikada nije formalno pokrenuta.
– U Srbiji trošak popravke krova snosi cela zgrada jer je to zajednička imovina, tako da se ja zbog toga ne bih brinuo. Naravno, pod uslovom da je tako i kod vas – napisao je jedan od korisnika.
U praksi, procedura izgleda ovako: predstavnik stanara konstatuje problem, pribavljaju se ponude izvođača, a zatim stambena zajednica donosi odluku. Trošak se deli na sve vlasnike stanova.
PREPORUKA
Zašto cene stanova u Srbiji ne padaju i ko zapravo kontroliše tržište
analiza
Da li se više isplati gradnja klasične ili montažne kuće?
vest
Kako da izračunate vrednost vaše nekretnine?
vest
Ako zajednica odbija da reaguje, pravni put najčešće vodi upravo prema stambenoj zajednici, a ne nužno prema bivšem vlasniku – posebno ako je cilj da se problem reši, a ne samo da se traži odšteta.
– Kod nas je procedura da predstavnik konstatuje problem, uzmu se tri ponude, bira se najpovoljnija i nema problema sa naplatom od drugih stanara. Takve tužbe se dobijaju lako – navodi jedan komentar.
Kada se uključuje inspekcija
U diskusiji je pomenuta i građevinska inspekcija. U slučaju prokišnjavanja, ona može izaći na teren, utvrditi stanje i naložiti sanaciju, uz moguće kazne za stambenu zajednicu i upravnika zbog neodržavanja zajedničkih delova.
Krov se često naziva „petom stranom zgrade“ – i zakon ga tako i tretira. Čak i kada zgrada nema novca, postoje rešenja: kredit, dogovor sa izvođačima ili plaćanje na rate.
– Krov je zajednički deo zgrade. Sigurnije ti je da od stambene zajednice tražiš da hitno donese odluku o popravci. Ako ne, onda tužba protiv stambene zajednice – napisao je jedan korisnik.
Drugim rečima: ako vam prokišnjava krov, ne morate – i ne treba – da budete sami u tom problemu. To je briga cele zgrade, piše Biznis Kurir.
Ostavi komentar