Makedonija: Duplo veći uvoz mesa, doi mesari u stečaju

SKOPLJE, 16. marta (Tanjug) - Udvostručen uvoz mesa, desetkovan domaći stočni fond, znatno smanjena domaća proizvodnja i veliki broj proizvodjača i preradjivača mesa koji su otišli u stečaj, predstavljaju najkraći opis trenutne situacije u mesnoj industriji Makedonije, piše makedonski portal "Kapital". Kako se navodi u tekstu, makedonska proizvodnja mesa je u očajnoj situaciji a proizvodjači, koji se nekako još drže na trži&s

SKOPLJE, 16. marta (Tanjug) - Udvostručen uvoz mesa, desetkovan domaći stočni fond, znatno smanjena domaća proizvodnja i veliki broj proizvodjača i preradjivača mesa koji su otišli u stečaj, predstavljaju najkraći opis trenutne situacije u mesnoj industriji Makedonije, piše makedonski portal "Kapital".
Kako se navodi u tekstu, makedonska proizvodnja mesa je u očajnoj situaciji a proizvodjači, koji se nekako još drže na tržištu, poručuju da se broje meseci do trenutka kada će Makedonija postati apsolutno zavisna od uvoza.
Domaći proizvodjači mesa bez pomoći države ne mogu da se takmiče sa uvezenim mesom koje matične države dotiraju i stimulišu radi izvoza, piše portal.
Makedonski farmeri su svake godine sve manje u mogućnosti da održe ionako mali stočni fond, a domaća proizvodnja osnovnog resursa - stočne hrane, kao da i ne postoji.
Statistika samo potvrdjuje izjave ljudi iz mesne industrije. Makedonija je u 2014. uvezla mesa i mesnih preradjevina u vrednosti od 144 miliona evra. U odnosu na 2013. godinu, kada je uvoz iznosio 123 miliona evra taj porast i nije veliki, ali je on najveći u poslednjih osam godina, i u poredjenju sa 2007. godinom, kada je uvezeno meso vredelo 71,7 miliona evra, porast iznosi više od sto odsto, navodi "Kapital".
Takva situacija u mesnoj industriju u javnosti se često objašnjava nedostatkom konkurentnosti domaće proizvodnje u odnosu na uvozno meso. Medjutim, proizvodjači mesa imaju drugačiji pogled na stvari.
"Pogrešno je shvatanje da su strane kompanije koje izvoze meso u Makedoniju bolje od nas i da zato postižu nižu cenu. To apsolutno nije tačno, uglavnom zbog toga što svi radimo na istim principima i sa istim cenama hrane na berzi, a mi koji radimo u Makedoniji imamo dodatne povoljnosti, jer imamo jeftiniju radnu snagu i nemamo troškove prevoza", rekao je Tom Babunski iz veleške kompanije Agria.
Prema njegovom mišljenju, uvozni proizvodi mogu da postignu izuzetno nisku cenu isključivo korišćenjem državne subvencije za proizvodnju i dodatnih uvoznih subvencija.
"Samo tako oni mogu da budu jeftiniji od nas i da nam uzmu tržište", dodaje Babunski.
Portal dalje navodi da su svi konsultovani proizvodjači jedinstveni u mišljenju da ovakvu situaciju treba pod hitno rešavati i smatraju da za to postoje dva načina.
Prema njihovom mmišljenju, prvi način je povećanje carina na uvoz mesa, što je, kako ukazuje "Kapital", gotovo nemoguće sprovesti zbog trgovinskih sporazuma potpisanih izmedju Makedonije i zemalja CEFTA, odnosno sa EU. Drugi način bi bila promena modela subvencija u model namenskog stimulisanja domaće proizvodnje mesa, prenosi portal stavove makedonskih mesara.