Građani Srbije u proseku duguje 780 evra, što je oko 16 puta manje od proseka dugovanja po stanovniku u Evropskoj uniji i pet puta manje nego u Hrvatskoj, pišu danas beogradske "Večernje novosti". Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić je ocenio da je razlog za to ne skupi krediti, nego nizak standard.
Kod nas se prosečna plata kreće od 350 do 370 evra, a uz takve zarade ne postoji povoljan kredit, rekao je Dugalić objasnivši da će, kad nam zarada dostigne 700 evra biti i više zajmova.
Taj dnevnik piše i da građani Srbije trenutno jedino refinansiraju stare kredite, dok sve ostale samo vraćaju.
Najviše duguju za stambene zajmove i to 379,5 milijardi dinara, a zatim za gotovinske 206,3 milijarde dinara.
Prema poslednjim podacima Kreditnog biroa, čak su i stambeni krediti u padu, iako su za poslednjih 10 godina imali samo rast.
"Takvo kretanje je logična posledica pada realnih zarada građana Srbije i rasta stope nezaposlenosti, pa ne možemo reći da predstavlja iznenađenje", kaže predsednik Upravnog odbora Sosijete zeneral banke Goran Pitić.
On je naveo i da građani mnogo bolje otplaćuju uzete zajmove, nego firme, ali s obzirom na zarade mogu malo da se zaduže.
Osim malih plata, problem za veću zaduženost su i visoke kamate i u dinarima i u evrima.
Kamate kod nas neće skoro biti iste kao u Austriji, Nemačkoj ili Hrvatskoj, kako kažu bankari, mahom zbog i dalje visoke referentne kamatne stope, visokog udela nenaplativih kredita i obaveznih rezervacija banaka, pišu Novosti.
Referentna kamata u Srbiji je visoka i nakon spuštanja na 7,0 odsto, a ona je i dalje daleko viša od referentne stope u Slovačkoj, koja iznosi 0,25 odsto ili u EU, gde iznosi 0,15 odsto.
Dugalić je podsetio i da su nas veliki problem nenaplativi krediti koji se kreću u privredi oko 25 odsto, a kod građana malo iznad sedam odsto.
Prema njegovim rečima, to je jedan od najlosijih pokazatelja u Evropi, "jer se svaki treći kredit ne vraća, a banke za njih izdvajaju rezervacije 100 odsto, što je ogroman trošak".
Dugalić smatara i da mnogi građani ne mogu da otplaćuju kredite, ali uvođenje ličnog bankrota neće ništa novo doneti.
Ostavi komentar