EUR 117,55 USD 106,22 CHF 107,50

Kursna lista


Indikativni kurs Evra na dan 10.12.19. :: 117.5200 rsd

Tekst objavljen: 06.10.2015 14:01        


U makroekonomskim kretanjima u avgustu preovlađuju dobre vesti, među kojima je međugodišnji rast industrijske proizvodnje od 12,9 odsto i prerađivačke industrije od 6,5 odsto, a prehrambena industrija je u avgstu imala porast od 2,8 odsto i to je najbolji rezultat u 2015. godini, rečeno je danas na predstavljanju najnovijeg broja časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT).

MAT: Pozitivna ekonomska kretanja u avgustu

Ekonomista Ivan Nikolić rekao je da ako se zadrži taj trend rasta u 2015, dostićićemo najveći rast industrije od 1980. godine.

Spoljna trgovina je zabeležila međugodišnji rast u avgustu od 9,5 odsto, gde je rast izvoza bio 12 odsto, a uvoz 8,3 odsto.

Deficit tekućeg platng bilansa od januara do jula je iznosio 795,4 miliona evra, što je 30,4 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, kazao je Nikolić.

Neto priliv direktnh stranih investicija 1,014 milijardi evra, a rast deviznih rezervi iznosio je 370 miliona evra, za razliku od pada u prošloj godini od 1,209 milijardi evra, kazao je Nikolić.

Međugodišnja inflacija u avgustu je ubrzana na 2,1 odsto i to kao efekat rasta cena struje, hrane i usluga, naveo je Nikolić.

Prosečne neto zarade u avgustu su bile 2,1 odsto niže u odnosu na jul, a realno za tri odsto, naveo je on.

Govoreći o monetarnim kretanjima, Nikolić je podsetio da je smanjena referentna kamatna stopa na pet odsto i snižena je stopa izdvajanja obavezne rezerve i te tendencije će se nastaviti i ukazao da će banke morati tome da se prilagode kroz smanjenje kamatnih stopa."U narednom periodu očekujemo osetan pad kamata banaka na dinarske pozajmice", rekao je Nikolić.

Ekonomista Stojan Stamenković ocenio je da više od polovine prerađivačke industrije u avgustu imalo pozitivne trendove.

Što se tiče kretanje u industriji, Stamenković je ocenio da je i dalje najveći problem u hemijskoj industriji koja je okrenuta agrokompleksu, posebno pančevačka Petrohemija.

Prozvdnja osnovnih metala je u porastu, najviše zahvaljujući rastu proizvodnje u Železari Smederevo, kazao je Stamenković i dodao da najava paljenja i druge visoke peći u Železari proizvodnja i osnovnih metala biće na drugom mestu po izvozu, posle Fijat automobila Srbija (FAS).

Prerađivačka industrija u ovoj godini trebalo da raste najmanje šest odsto, a posle paljenja druge visoke peći u Smederevu rast te grane industrije biće i veći, smatra Stamenković.

Proizvodnja u FAS-u osciluje posle velikog rasta iz 2013. godine i ona će ubuduće zavisiti od ulaganja u razvoj, ukazao je Stamenković i primetio da će rast proizvodnje u kragujevačko fabrici zavisiti i od razvoja infrastrukture, konkretno od izgradnje puta Kragujevac - Batocina koji treba da poveže FAS sa Koridorom 10.

Stamenković je ocenio da bi moglo da dođe do rasta tražnje za vozilima Fijatove grupacije, pogotovo u SAD posle afere sa Folksvagenom zbog lažiranja podataka o izduvu štetnih materija iz njihovih dizel motora.

Najveći udeo u izvozu u prvih osam meseci ove godine je dala poljoprivreda, istakao je Stamenković i dodao da je u avgustu poljoprivreda u izvozu učestvovala sa oko 150 miliona evra.

Komentarišući priliv direktnih stranih investicija, koje su zabeležile međugodišnji rast od 3,8 odsto u avgustu i iznosila 1,014 milijardi evra, Stamenković je ocenio da priliv direktnih stranih investicija "nije bogzna kakav".

Kada se oduzmu sredstva od reinvestiranja stranih kompanija koje već posluju u Srbiji, neto priliv stranih investicija je oko 600 miliona evra, kazao je Stamenković.

Srbiji bio ove godine trebalo oko 1,7 milijardi evra direktnih stranih investicija da bi ostvarila planirani rast, kazao je Stamenković.

Budžetski deficit u avgustu je nastavio da se smanjuje i iznosio je 6,8 milijardi dinara, tako da je za osam meseci ove godine bio 31 milijardi dinara, u odnosu na prošlogodišnjih 142,3 milijarde dinara, naveo je Stamenjković.

Prema njegovim rečima, smanjenje deficita rezultat je u najvećem delu posledica smanjenja plata i penzija u javnom sektoru.

Skok naplate akciza u avustu iznosio je 85 odsto, a najviše zahvaljujući uvođenju akcize na električnu energiju, kazao je ugledni ekonomista.

Dobra je vest što je pokrenuto tržište prodaje problematičnih kredita, koje za sada nema velike efekte, ali bi mogla da ima veliki uticaj na finansijsko tržište u budućnosti, primetio je Stamenković.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
plate investicije budžet ekonomija srpska ekonomija

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana