Zvanični kurs Evra za dan 21.06.21. :: 117.5730 rsd
Tekst objavljen: 18.05.2021 11:55        


Pčelari upozoravaju da je protok takvog meda koji izlazi iz Kine toliko velik da uništava svetsko tržište

Med je među tri namirnice koje se najviše falsifikuju na svetu

Postupci za falsifikovanje meda opstaju i sve su savršeniji. Svuda u svetu kontrole ukazuju na prisustvo ogromnih količina fasifikovanog meda, ali se istovremeno ukazuje i da su metode za inspekciju i otkrivanje falsifikata često ograničene i nepouzdane.

Kako prenosi sajt Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), med je treća hrana koja se najviše falsifikuje, posle mleka i maslinovog ulja. U tekstu glavnog urednika specijalizovanog časopisa „Srpski pčelar” Vlastimira Spasića, ističe se da se pčele danas gaje u preko 90 miliona košnica, iz kojih se dobija oko 1,9 miliona tona meda, u vrednosti od oko šest milijardi evra.

‒ Pčelarski posao je izuzetno težak, pa je med skup – i to ga čini primamljivom metom za falsifikovanje jeftinim zamenama. Kina je najveći svetski proizvođač meda, čineći četvrtinu svetske proizvodnje, ali se na njen uspeh i dominaciju niskom cenom odavno gleda sa sumnjom ‒ navodi autor i dodaje da se u istočnoj provinciji Čejiang, gde je najveća koncentracija pčelarske industrije i industrijskog bilja, proizvodi jeftin pirinčani i kukurzni sirup koji se meša sa medom. Istovremeno, „Alibaba”, kineska internet pijaca, čak oglašava industrijski fruktozni sirup za med, za oko 0,19 dolara po kilogramu.

Spasić ističe kako pčelari upozoravaju da je protok falsifikovanog meda koji izlazi iz Kine toliko velik da uništava svetsko tržište.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Prema Međunarodnom trgovinskom centru (ITC), globalni uvoz meda od 2010. do 2019. godine porastao je vrednosno sa 497 miliona na 665 miliona dolara, ili 34,5 odsto.

‒ Čini se da su ovi podaci znatno precenjeni, jer jedan broj zemalja uvozi velike količine meda za njihovu naknadnu preprodaju po višim cenama pod maskom vlastitih proizvoda. Primer ove prakse je otkrivena prevara lanca za snabdevanje Sjedinjenih Država jeftinim kineskim medom, koja je uključivala 30 zemalja posrednika ‒ navodi se u tekstu i dodaje da ovaj sektor samo u Evropi uključuje 10 miliona košnica i 650 hiljada pčelara. Uprkos tome, evropski pčelari obezbeđuju samo 64 procenata meda od količine koja se konzumira u regionu, a ostale količine se uvoze. To znači, ističe autor, da je uprkos ekstremnom padu proizvodnje, malo verovatno da će se cene povećavati, jer su evropski proizvođači potkopani jeftinim uvozom. U Komitetu profesionalnih poljoprivrednih organizacija u EU opisali su ovu situaciju kao odraz dubokih strukturnih poremećaja tržišta i uvereni su da će cene meda u zemljama glavnim uvoznicama i dalje da padaju.

U novembru prošle godine iz tog komiteta su upozorili kako su sredstva za egzistenciju mnogih evropskih pčelara u opasnosti, nakon jedne od najtežih berbi u poslednjih nekoliko decenija, delom izazvane poplavama u centralnoj i istočnoj Evropi, a delom i zbog prisustva falsifikata i meda sumnjivog kvaliteta. Recimo, u Mađarskoj je proizvodnja bagremovog meda bila svega 10 odsto od višegodišnje prosečne berbe. U Austriji su pčelari izvestili da tako loša berba nije zabeležena decenijama. Pad proizvodnje zabeležen je Portugaliji za 80 procenata i na jugu Italije gotovo isto ili malo manje.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
Vlastimir Spasić Savez pčelarskih organizacija Srbije med lažni med falsifikovani med

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana