LONDON, 30. aprila (Tanjug) - Svetu preti najmasovniji finansijski kolaps u istoriji, a povećanje krize u evrozoni smanjuje teren za manevre, ocenjuje ekonomski komentator i urednik u britanskom listu Telegraf, Džeremi Vorner. U komentaru pod naslovom "Negativne kamatne stope vode svet na put najmasovnijeg sloma u istoriji", Vorner ukazuje da više od 30 odsto svih državnih obveznica zemalja evrozone ima negativni kamatnu stopu, što iznosi oko dv
LONDON, 30. aprila (Tanjug) - Svetu preti najmasovniji finansijski kolaps u istoriji, a povećanje krize u evrozoni smanjuje teren za manevre, ocenjuje ekonomski komentator i urednik u britanskom listu Telegraf, Džeremi Vorner.
U komentaru pod naslovom "Negativne kamatne stope vode svet na put najmasovnijeg sloma u istoriji", Vorner ukazuje da više od 30 odsto svih državnih obveznica zemalja evrozone ima negativni kamatnu stopu, što iznosi oko dva biliona evra u hartijama od vrednosti.
Takvo stanje stvara dodatni teret za makroekonomsku situaciju i preti finansijskoj stabilnosti evrozone, upozorava on.
Od najave programa kvantitativnog labavljenja Evropske centralne banke (ECB), pre četiri meseca kada su prinosi na 10-godišnje švajcarske obveznice prvi put u istoriji skliznuli u negativnu zonu, pokrenula se lavina negativnih kamatnih stopa širom evropskih tržišta državnih obveznica.
U potrazi za "sigurnim utočištem", investitori su odlučili da preuzmu rizik i da plate vladama za privilegiju njihovog kreditiranja.
"Ako posmatramo svaku državu posebno, statistika još više užasava. Prema podacima investicione banke 'Džefris', gotovo 70 odsto nemačkih obligacija ima negativni prinos. U Francuskoj je taj pokazatelj 50 odsto", predočava Vorner.
On je naveo primer Španije koja pre nekoliko godina apsolutno nije bila u stanju da otplaćuje svoje obaveze, a njen negativni pokazatelj je iznosio samo 17 odsto.
Sa njegove tačke gledišta, to se nikada nije desilo u ovakvoj razmeri, ali sa povećanjem krize u evrozoni sve je manji prostor za manevre, a mogućnost bankrota postaje sve realnija.
Ono zbog čega su negativne kamatne stope razlog za brigu jeste činejnica da je, po Vornerovom mišljenju, obim rasta svetske tražnje gotovo u potpunosti uslovljen rastućim nivoom duga.
Javni dug je počeo da raste kada su kompanije i domaćinstva smanjila svoje zaduživanje. U pogledu kreditne ekspanzije, tržišta u usponu su jednostavno zamenila zapadne države, piše Vorner i dodaje da je alarm koji upozorava na finansijsku krizu prošao gotovo neregistovano.
Samo kombinovani javni javni dug zemalja Grupe 7 (G7) je porastao za skoro 40 procenata na oko 120 odsto njihovog BDP-a od početka krize, dok je ukupan dug privatnog nefinansijskog sektora porastao za 30 odsto, što znatno nadilazi provredni rast.
Hvatajući se u koštac sa negativnim privrednim tendencijama, vodeće centralne banke širom sveta su se jedna za drugom latile prakse štampanja novca.
Prvo je to učinila američka Uprava fedralnih rezervi, za njom Banka Engleske i Centralna banka Japana, a sada i u EU, navodi britanski analitičar i zaključuje da to može da poljulja makroekonomsku i finansijsku stabilnost sveta u celini.
Ostavi komentar