EUR 117,60 USD 106,23 CHF 107,29

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 16.09.19. :: 117.6136 rsd

Tekst objavljen: 07.06.2016 10:53        


Jedan sat rada u Srbiji već četvrtu godinu košta 121 dinar. Prema poslednjim podacima Eurostata, u januaru ove godine samo su Albanija, Bugarska i Makedonija od cele Evrope imale nižu minimalnu cenu rada od nas. 

Minimalac isti već četiri godine

Međutim, to očigledno ne tangira mnogo državu, koja je u slučaju Srbije često glavni, odlučujući faktor, koji na kraju "presuđuje" da li će minimalac biti podignut ili ne. I sada se čeka država, odnosno formiranje vlade.

Sindikati tradicionalno insistiraju na povećanju minimalca, poslodavci su protiv, pa je u većini slučajeva poslednjih deset godina država bila ta koja je presecala - nekim kompromisnim rešenjem.

- Čekamo formiranje vlade, da vidimo ko će biti ministar rada i znamo da nas čeka teška borba - kaže za Danas Milorad Panović iz UGS Nezavisnost. Oni su, zajedno sa Samostalnim sindikatom kao jedini predstavnici radnika u Socijalno-ekonomskom savetu u februaru podneli inicijativu da se minimalac podigne na 140 dinara, tako bi minimalna mesečna zarada iznosila 24.360 dinara.

Traljavo funkcionisanje SES-a u kom poslodavci i sindikati uz pomoć države raspravljaju o najznačajnijim pitanjima, tvrde sa sve tri strane, pokrentuo je sa mrtve tačke, ali oko minimalne cene rada uvek je isto teško.

- Gotovo četiri godine je ista cena rada, uvek se predlaže neki kompromis i država je često na strani poslodavca. Mi smo i za radikalne mere, za proteste, ukoliko se naš zahtev ne uvaži, ali plašim se da je u Srbiji to nemoguće, dok god je ovde privilegija imati posao biće tako - napominje Panović. On kaže kako su sindikati u Srbiji sposobni da pokrenu donekle zaposlene u državnom sektoru, ali da je gotovo nemoguće pokrenuti ljude koji rade kod privatnika.

"Imali smo situaciju da smo bili nezadovoljni kada je usvojan novi Zakon o radu i na te proteste je došlo ne više od 15.000 ljudi. Gde to ima," kaže Panović, povlačeći paralelu sa protestima nezadovoljnih radnika u Francuskoj ili Hrvatskoj, koji se i zbog manjih problema okupljaju u mnogo većem broju.

Ako se pitaju poslodavci, ekonomski pokazatelji su takvi, smatra Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije, da ne dozvoljavaju povećanje minimalca.

"Nisu se stvorili dovoljno dobri uslovi da bi to moglo da se desi", rekao je on. Što se tiče Unije, kaže Atanacković, najviše na šta će poslodavci da pristanu jeste da se započne razgovor o minimalcu za narednu godinu.

- Najrealnije je da se cena rada povećava u skladu sa povećanjem inflacije. Problem je što se davanja nekih poslodavaca stalno povećavaju, tako da nema uslova za rast cene rade - ističe Atanacković.

SES je ove godine imao dve vanredne i tri redovne sednice. Na poslednjoj, 18. marta, aktuelni ministar rada Aleksandar Vulin je izabran za predsedavajućeg i njegov mandat traje do aprila naredne godine, ukoliko ostane u Vladi. Rok za dogovor o ceni rada za 2017. je 15. septembar ove godine, a iako SES može da funkcioniše nezavisno od Vlade, o minimalcu će se, ipak, raspravljati kada bude formiran novi tim ministara za Nemanjinu 11.

U Bugarskoj 184 evra, u Luksemburgu 1.923 evra

Najmanja zarada u EU je u Bugarskoj 184 evra, dok je najveći minimalac u Luksembrugu - iznosi 1.923 evra, pokazuju podaci Eurostata. Više od 1.500 evra minimalca primaju i Irci i građani Velike Britanije, dok su odmah iza njih Belgijanci i Holanđani.

U okruženju, ispred Srbije po najnižoj zaradi je i BiH sa 191 evrom, u Crnoj Gori minimalac je 193 evra, Hrvatskoj 396 evra, dok jedino Makedonija i Albanija imaju niže minimalne zarade od nas po 131, odnosno 149 evra.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
sindikati cena rada minimalac povećanje cene rada

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana