Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je predlog budžeta Srbije za 2023. uravnotežen i da podrška građanima ostaje prioritet
On je za tv Pink kazao da će biti ispunjena sva obećanja data građanima, te početkom decembra penzioneri već mogu očekivati prve uvećane penzione čekove, dok ih u januaru 2023. očekuje još jedno povećanje od 12,1 odsto, dok će, kumulativno, rast penzija iznositi 20,8 odsto.
„Veće januarske plate, i to za 12,5 odsto, dobiće svi zaposleni u javnom sektoru, minimalac će od januara biti povišen za 14,3 odsto, a istovremeno se nastavlja sa svim započetim infrastrukturnim projektima“, rekao je Mali.
Ocenio je da su u ovom trenutku sve zemlje u svetu u problemu budući da su se na kovid krizu nadovezali sukob u Ukrajini i energetska kriza, a to je prouzrokovalo brojne poremećaje na tržištu, probleme u lancima snabdevanja i posledično ljude ostavilo bez posla.
„Sve se skupilo u poslednje tri godine, ali Srbija se nosi bolje, stabilniji smo i otporniji. Stvorili smo mogućnosti da reagujemo kad je kriza jer smo napravili rezerve“, rekao je Mali. Dodao je da Srbija danas ima na računu 303 milijarde dinara, sve obaveze isplaćuje na vreme, nema negativnih stopa rasta u ekonomiji uprkos tome što je, na primer, britanska ekonomija već u recesiji.
Srbija je, kako je naveo, ostvarila rast od 4,3 odsto BDP-a u prvom kvartalu, potom 3,9 odsto u drugom kvartalu a u trećem kvartalu rast od 1,1 odsto BDP-a.
„Nije jednostavno, borba je svaki dan, ali smo uprkos izazovima napunili gasna skladišta, borimo se da proizvedemo i uvezemo i dovoljno uglja, nismo ni u jednom trenutku razmišljali da li će biti struje, gasa iako je cena struje danas deset puta veća u odnosu na pre godinu dana“, rekao je Mali.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Ministar je govorio i o pomoći za mlade od 16 do 29 godina, koji će u decembru dobiti po 5.000 dinara, i pozvao ih da se od 1. do 15. decembra prijave na portalu Uprave za trezor.
Mali je kazao da je završena studija o razvoju energetskog sektora u Srbiji koja je rađena sa jednom norveškom kompanijom.
„Narednih par nedelja ćemo da odlučujemo o tome koji ćemo scenario da usvojimo. Potrebno je da se milijarde ulože u energetiku, ali je ova kriza pokazala da, osim zdravstva i proizvodnje hrane, treći najvažniji stub suvereniteta i razvoja zemlje u budućnosti je energetika, tako da ćemo se veoma ozbiljno posvetiti tome“, rekao je ministar.
On je istakao da su diverzifikacije izvora snabdevanja energentima poput gasne interkonekcije sa Bugarskom, saradnje sa Azerbejdžanom i saradnje sa zemljama kroz inicijativu Otvoreni Balkan, važne kako bi se ublažile posledice energetske krize i sačuvalo stabilno snabdevanje energentima.
Ostavi komentar