EUR 118,53 USD 103,40 CHF 103,78

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 22.10.18. :: 118.4887 rsd

Tekst objavljen: 05.06.2015 16:33        


Država i osiguravajuće kuće moraju čvršće da saradjuju kako bi se povećao procenat građana koji su osigurali svoju imovinu od katastrofalnih rizika, rečeno je danas na međunarodnom simpozijumu "Upravljanje katastrofalnim rizicima i održivi razvoj" u Aranđelovcu. 

Neophodna čvrsta saradnja države i osiguravajućih kuća

Ocenjujući da je tema simpozujuma aktuelna ne samo u Srbiji, nego i u svetu, direktorka Funcije za aktuarstvo i upravljanje rizicima "Dunav osiguranja" Dragica Janković je rekla da saradnja države i osiguravajućih kuća mora da bude čvršća.

"Dunav osiguranje je jedino društvo u Srbiji koje se bavi svim vrstama osiguranja, koja su propisana i po prirodi stvari želimo da imamo što više zaključenih ugovora, jer se na taj način vrši raspodela rizika, a to je slučaj i sa katastrofalnim rizicima", rekla je Janković.

Naglašavajući da "Dunav osiguranje", kao najstarija kompanija u toj oblasti, uvek podržava naučne i stručne skupove koji doprinose unapređenju osiguranja, Janković je rekla da je ta kompanija inovirala tarife.

"Uveli smo osiguranje od zemljotresa i očekujemo da to počne da funkcioniše. Takođe, uradili smo inoviranje tarifa u poljoprivredi uključucjući i useve i plodove", rekla je Janković i dodala da broj polisa ne zavisi samo od te kompanije već i, kako je rekla, niskog životnog standarda građana i neinformisanosti, naročito poljoprivrednika o značaju osiguranja i šta im ono može doneti.

Ona je navela primer da je posle nedavnog nevremena u Ivanjici vladalo veliko interesovanje poljoprivrednika za osiguranjem, ali da je to trajalo samo dan, dva.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Kočović rekla je da prošlogodišnje katastrofalne poplave nisu uticale na svest građana da osiguraju imovinu, jer je procenat osiguranika u ovoj godini isti kao i u 2014. i iznosi samo dva odsto.

Prema njenim rečima, država bi trebalo da uvede obavezan vid osiguranja od katastrofalnih rizika.
"Mislim da je krajnje vreme da se uozbilji priostup katastrofalnim rizicima, da se nađu alternativni modeli, jer država zbog ekonomske situacije ne može da podnese posledice katastrofaslnih događaja", rekla je Kočović.

Upravo iz tog razloga, dodala je, država mora da napravi transfer rizika na osiguravajuće kompanije, a jedan od načina je formiranje pulova osiguranja.

"To znači da bi osiguravajuće kompanije, koje imaju finansijske kapacitete, bile akreditovane od države i one bi delile rizik", rekla je Kočović i dodala da je praksa u svetu pokazala da vodeći osiguravač treba da bude državna osiguravajuća kompanija kako bi država štitila svoje interese i kontrolisala isplatu naknade.

Na simpozijumu koji će trajati do 7. juna, govorio je i Janez Komelj iz slovenačke osiguravajuće kuće "Sava Re" koji je istakao da je svest građana, kada je reč o osiguranju imovine u toj državi, na visokom nivou.

"Prošle godine imali smo tri katastrofalne poplave, a građani su u velikom procentu osigurali imovinu od rizika", rekao je Komelj.

On je naveo da problema ima u poljoprivredi jer, kako je objasnio, neke nepogode, ako što je suša ne mogu da se osiguraju jer je to globalni problem.

Prema njegovim rečima, u Sloveniji je, iako država daje subvencije, nedovoljan odziv poljoprivrednika koji osiguravaju svoju proizvodnju.

Učesnici simpozijuma, među kojima su i gosti iz Nemačke, Rusije, Crne Gore, BiH izneće iskustva o upravljanju katastrofalnim rizicima u svojim zemljama.
Organizator simpozijuma su Ekonomski fakultet u Beogradu i Udruženje aktuara Srbije.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
osiguranje osiguranje useva poplave država poljoprivrednici kalkulator pomoći poljoprivreda