EUR 118,16 USD 100,42 CHF 101,20

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 24.05.18. :: 118.2202 rsd

Tekst objavljen: 20.01.2018 9:59        


Ako je tačan podatak da pošiljke deviza stižu na oko 800.000 adresa, u 2017. je svakom primaocu stiglo, u proseku, po oko 3.500 evra, ili oko 400 evra po stanovniku.

Od doznaka više od 2,8 milijardi evra godišnje

Prema podacima Narodne banke Srbije, po osnovu novčanih doznaka iz inostranstva u deset meseci prošle godine na adrese naših građana stiglo je 2,4 milijarde evra, što je 7,5 odsto više u odnosu na isti period 2016. Sudeći po desetomesečnom prilivu, ukupan iznos deviza, koje su naši ljudi slali svojima u zemlji, kao i penzija i invalidnina povratnika iz inostranstva, u 2017. premašile su 2,8 milijardi evra. Srbija je od 2010. naovamo od doznaka iz inostranstva knjižila godišnje u proseku 2,75 milijardi evra.

Taj novac služi kao neformalna socijalna pomoć i domaćinstva koja ga primaju štiti od većeg siromaštva a u proseku čini trećinu njihovih ukupnih prihoda.

Ako je tačan podatak da pošiljke deviza u Srbiju stižu na adrese oko 800.000 ljudi, u 2017. je svakom primaocu stiglo, u proseku, po oko 3.500 evra, ili oko 400 evra po stanovniku.

Strane direktne investicije (DSI) u Srbiju od početka januara do kraja novembra 2017. iznosile su 2,12 milijardi evra, što je 20,1 odsto više nego u istom periodu 2016. Vrednost stranih direktnih ulaganja, za jedanaest prošlogodišnjih meseci, premašila je poslednju procenu NBS da će u celoj 2017. dostići 2,1 milijardu evra, ali su doznake i lani premašile taj iznos.

Za razliku od stranih direktnih investicija, koje variraju i koje su u 2017. verovatno dostigle šeststo odsto bruto domaćeg proizvoda, Srbija od doznaka svake godine ostvaruje relativno stabilan neto devizni priliv, koji se kreće oko osam odsto BDP.

Upućeni tvrde da naši ljudi iz inostranstva pošalju i donesu u zemlju i znatno više od sume koju registruje NBS. U centralnoj banci napominju da sumu doznaka čini registrovani deo, koji u zemlju stiže putem bankarskih računa i brzog prenosa novca, i neregistrovani, koji se procenjuje na osnovu menjačkih poslova i kretanja devizne štednje stanovništva.

Koliko Srbiji znači priliv deviza od njenih građana rasejanih po svetu i kako se on troši?Odgovor na ova pitanja pružaju rezultati istraživanja Galjine Ognjanove i Marka Vladisavljevića,, profesora beogradskog Ekonomskog fakulteta. Taj novac služi kao neformalna socijalna pomoć, kažu autori. Naime, u Srbiji bi se mnogo teže živelo bez deviza koje više od pola veka redovno stižu od naših ljudi ,,na privremenom radu u inostranstvu”. Taj novac domaćinstva koja ga primaju štiti od većeg siromaštva, jer u proseku čini trećinu njihovih ukupnih prihoda.

– Članovi domaćinstava koja primaju doznake u razgovoru sa istraživačima najčešće su izjavljivali da većinu tog novca troše na osnovne potrebe – hranu, odeću, obuću i plaćanje računa – kaže Vladisavljević.

– Stari ljudi u selima tim novcem plaćaju i lečenje. Bez razlike da li žive u gradu ili na selu, svi ističu da bi bez tih para njihov život bio mnogo teži. Ako bi ova domaćinstva ostala bez tih primanja, država bi morala da preuzme brigu o njihovoj socijalnoj zaštiti, zato što doznake ne bi mogli da zamene ličnom zaradom.

Ali, od doznaka se grade i održavaju kuće i stanovi, školuju se deca. Devizni penzioneri su velika podrška kako svojoj deci, tako i unucima. Ovakav obilan i stabilan priliv deviza blagotvorno deluje i na platni bilans zemlje. Da nije doznaka, tvrde upućeni, Srbija bi se proteklih decenija mnogo češće suočavala sa „baukom bankrota”.

Ognjanova predviđa da će priliv doznaka iz inostranstva rasti do kraja ove decenije, ali će se istovremeno povećavati i broj emigranata iz Srbije. Stručnjaci procenjuju da će povećanje migracije od 12 odsto doneti rast doznaka za petinu.

Zanimljivo je da primaoci doznaka ocenjuju da su posledice odlaska naše dece u inostranstvo loše – „zato što odlaze najobrazovaniji”, dok stručnjaci smatraju da će te posledice biti pozitivne. Struka veruje da će u narednih četiri-pet godina doznake uticati na porast zaposlenosti, a strah da jednog dana može da presuši priliv novca iz tuđine, podstaknuće decu „gastarbajtera” da manje sede po kafićima i da taj novac iskoriste da pokrenu neki posao.

Početkom sledeće godine u Privrednoj komori Srbije počeće da radi Investicioni i poslovni centar srpske dijaspore kao tačka kontakta, povezivanja i podrške onima koji rade u inostranstvu, a nameravaju da investiraju u Srbiji, najavio je nedavno predsednik PKS Marko Čadež. Na godišnjoj sednici Poslovnog saveta za dijasporu PKS, Čadež je rekao da će komora osnivanjem ovog centra postati servis i veza dijaspore sa domaćom privredom, državnim institucijama i lokalnim samoupravama.11

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
novac doznake Narodna banka Srbije novac iz inostranstva