Brzo povećanje eletkronske trgovine i prodaje preko televizije, pruža dobru osnovu za dalji razvoj poštanskih usluga, jer neko tu robu teba da dostavi kupcima, zaključeno je na današnoj konferenciji "Globalni investicioni trendovi i tržište poštanskih usluga."
Direktor odeljenja Hibridne pošte u JP Pošta Srbije, Goran Djerić je podsetio da je ta firma prošle godine izradila centralni logistički centar u Beogradu i dva regionalna u Nišu i Novom Sadu, najavljujući da će naredne godine biti opremljena i automatizovana skladišta.
On je na skupu, koji je organizovao "Danas konferens centar" istakao da će time biti zaokružen tehnološki proces, koji može doprineti da Pošta Srbije postane lider u regionu.
Prema njegovim rečima, pošta ima 2.000 pristupnih tačaka, 1.400 vozila i kapacitet za dostavu više od tri miliona pošiljaka dnevno. On je ocenio da bi Pošta u tom poslu, mogla da sarađuje sa nekim privatnim kurirskim službama, dodajući da privatitacija Pošte ne bi bila dobra , jer bi predstavljala kapitualicju pred tžišnim izazovima.
U Srbiji sada radi 1.500 pošta, od kojih se neke nalaze u naseljima, gde nema ni banaka, ni kurirske službe ni domova zdravlja, a za dostavljanje pošiljki u takva mesta, neki novi vlasnik sigurno neće biti zainteresovan, jer to nije profitabilno, iako je za društvo jako važno, istakao je Djerić.
On je naveo da je e-trgovina vrlo kompleksna oblast, koja zahteva skladištenje, komisioniranje, distribuciju paketa i špediciju, pa je Pošta uradila novu organizaciju i preraspodelila poslove kako bi povećala efikasnost.
On je odbacio primedbe da Pošta ima monopol, ističući da se taj monopol odnosi samo na adresirane pošiljke, težine do 100 grama.
Direktorka Odeljenja za devizni sistem Narodne banke Srbije Ljiljana Mitrović je istakla da postoje razni načini da građani plaćaju robu iz inostranstva, elektronskim putem i da to ne mora da bude Pej pal, o kome svi pričaju.
Ona j najavila da će od 1. otkobra stupiti na snagu i Zakon o platnim uslugama, za plaćanja u zemlji i inostranstvu, čime će na tržište platnog prometa, pored banaka biti uvedene i licencirane institucije, kao izdavaoci e- novca. "Očekujemo da će se time razviti konkurencija na tržšitu i da će transakcije pojeftiniti", posebno u trgovini sa inostranstvom, kazala je ona.
Zamenica generalnog direkora NBS Dragana Stanić je dodala da je Pošti odobreno da obavlja poslove platnog prometa i bez licence.
Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija je rekao da će e-tržište rasti, ali da ne veruje da bi to moglo povećati broj investitora u poštanske usluge.
DHL i Vestern junion su se već pozicionirale na tržištu i neće imati želju da se šire, a zakonski okvir nije povoljan za nekoga, ko treba da pruzme odgvornost za svoje servise, posebno kada su u pitanju lični podaci. S druge strane, bežični interenet kod nas nije velike brzine i neće moći da podnese širenje tog tržišta.
Branislav Popović, finansijski direktor kompanije Aseko, koja se bavi prodajom preko Interneta, ističe da preko njihovih sistema u inostranstvu imaju 15 miliona transakcija mesečno, a u Srbiji tek nekoliko hiljada, mada je rast očigledan, jer je iterernet transakcija njjeftinija.
Ostavi komentar