EUR 117,98 USD 105,74 CHF 104,52

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 23.05.19. :: 117.9693 rsd

Tekst objavljen: 14.04.2018 11:31        


Imajući u vidu promene nastale u pravnom sistemu Republike Srbije, a pre svega uvođenje javnih beležnika i njihovu nadležnost u postupku, cilj ovog teksta je pružanje osnovnih informacija radi upoznavanja sa procedurama i značajnim novinama.

Prava i obaveze naslednika u ostavinskom postupku

U postupku raspravljanja zasotavštine utvrđuje se koja imovina čini zaostavštinu ostavioca, ko su naslednici i koja prava iz zaostavštine pripadaju naslednicima, legtarima i drugim licima.

Ostavinski postupak se pokreće po službenoj dužnosti ukoliko je ostavilac iza sebe ostavio nepokretnu imovinu. Ipak, radi ubrzanja procesa praksa je da se postupak pokreće podnošenjem predloga Osnovnom sudu na čijoj teritoriji je ostavilac imao poslednje registrovano prebivalište/boravište.


Predlog za pokretanje postupka podnose zainteresovana lica u slobodnoj formi ili na obrazcu dostupnom u nadležnim Sudovima. U predlog se unose osnovni podaci o ostaviocu, naslednicima, imovini, dugovima i poveriocima, postojanju testamenta ili ugovora sa naslednopravnim dejstvom (Ugovor o deobi imovine za života, Ugovor o doživotnom izdržavanju). U prilogu predloga dostavlja se relevantna dokumentacija – izvod iz MKU, izvod iz MKV, dokaz o srodstvu, dokaze o imovini ostavioca (pokretna, nepokretna, sredstva na računima, akcije i dr…).

Po prijemu predloga čiji je sastavni deo izvod iz MKU, nadležni Sud rešenjem poverava javnom beležniku sastavljanje smrtovnice. Javni beležnik u smrtovnicu unosi podatke dobijene od srodnika ostavioca i drugih lica bliskih ostaviocu, a koji se odnose na ostavioca, srodnike ostavioca, imovinu (pokretna, nepokretna, mesto nalaženja, vrednost…), dugove, potraživanja, postojanje testamenta ili ugovora sa nasledno-pravnim dejstvom, i dr…

Ukoliko se u postupku sastavljanja smrtovnice utvrdi da je ostavilac iza ostavio testament, isti će biti dostavljen Sudu zajedno sa smrtovnicom.

Sud otvara testament u prisustvu dva punoletna građanina (mogu biti naslednici). Po otvaranju, testament se čita (proglašava) i o tome se sačinjava zapisnik. Proglašenju testamenta mogu prisustvovati sva zainteresovana lica, koja mogu tražiti prepis testamenta.

Na navedeni način proglašava se pismeni testament, kao i usmeni testament u slučaju da postoji isprava koju su svedoci svojeručno potpisali, dok u slučaju da takve isprave nema Sud će saslušati svedoke pred kojima je testament izjavljen, pa će se zapisnik o tom saslušanju proglasiti na prethodno opisan način.

Ukoliko je testament proglasio Sud koji nije Ostavinski sud (testament se nalazio kod drugog Suda), zapisnik o proglašenju testamenta sa testamentom (pisani, isprava o usmenom) dostavljaju se Ostavinskom sudu.

Zakonom je predviđeno da ukoliko Sud utvrdi da je za raspravljanje zaostavštine merodavno pravo Republike Srbije, postupak se može (po pravilu će se) poveriti javnom beležniku, i to najčešće onom koji je sastavio smrtovnicu.

Za raspravljanje zaostavštine može biti merodavno i inostrano pravo ukoliko je ostavilac koji je strani državljanin imao nepokretnu imovinu na teritoriji Srbije. U ovom slučaju, raspravljanje zaostavštine se neće poveriti javnom beležniku, već će ostati u nadležnosti suda.

Postupak raspravljanja zaostavštine sprovodi se na ročištima pred Sudom ili Javnim beležnikom. Na ročište se pozivaju zainteresovana lica pozivom kojim se ova lica obaveštavaju da je postupak pokrenut, te kojim se pozivaju dostave testament ako se kod njih nalazi.

Na ročištu se lica pozvana na nasleđe izjašnjavaju da li se primaju nasledstva ili se nasledstva odriču (izjava može biti data pismeno u kom slučaju mora biti overena), a ukoliko ovakvu izjavu ne daju ili ne dođu na ročište pretpostavlja se da se prihvtaju nasleđa.

Lice pozvano na nasleđe se može samo primiti ili odreći nasleđa, ali ga se ne može odreći u korist drugog lica (na primer, majka se „odriče“ nasleđa u korist nekog od svoje dece) – ovakva izjava ima značaj izjave kojom se naslednik prihvatio nasleđa, a zatim nasleđenu imovinu poklonio, što će imati dvostruki poreski tretman. Takođe, lice pozvano na nasleđe se ne može odreći nasledstva u ime lica (potomaka) koja bi bila pozvana na njegovo mesto nalsednika primenom pravila o pravu predstvljanja.

Po uzimanju izjava od zainteresovanih lica, odlučuje se o pitanjima koja se odnose na zaostavštinu – pravo na nasleđe, veličina nasleđenog dela i pravo na legat.

Ukoliko su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo (punovažnost ili sadržina testamenta, punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju, pitanje srodstva, osnovanost isključenja nužnih naslednika ili razloga za nedostojnost…), postupak raspravljanja zaostavštine se prekida, a stranke se upućuju na parnicu ili postupak pred organom uprave.

Ako među strankama postoji spor oko pitanja pravne, a ne činjneične prirode, o tome će raspraviti i odlučiti Ostavinski sud.

Postupak raspravljanja zaostavštine okončava se Rešenjem o nasleđivanju.

Rešenjem o nasleđivanju se lica kojima pripada pravo na nasleđe oglašavaju se naslednicima. Ukoliko se u toku raspravljanja zaostavštine svi naslednic isporazumeju oko deobe zaostavštine, Sud će ovaj sporazum uneti u Rešenje o nasleđivanju.

Ukoliko se po pravnosnažnosti Rešenja o nasleđivanju pronađe imovinaza koju se nije znalo da pripada zaostavštini, Sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu, već će ovu imovinu novim rešenjem raspodeliti na osnovu Rešenja o nasleđivanju. Međutim, ukoliko se neko lice ranije odreklo nasledstva, ono se poziva da da izjavu u pogledu novopronađene imovine.

Ukoliko se to lice sada prihvati nasledstva, ono se upućuje da svoja prava u pogledu nasledstva na toj imovini raspravi u parničnom postupku (ne raspravlja se ponovo zaostavština).

Troškovi ostavinskog postupka

I Porez na nasleđe i poklon
Porez na nasleđe plaća se na nasleđenu imovinu, i to nepokretnosti, gotov novac, štedni ulog, depozit u banci, novčano potraživanje, pravo intelektualne svojine, pravo svojine na vozilu, plovilu, odnosno vazduhoplovu i drugim pokretnim stvarima.

Poreska stopa poreza na nasleđe je proporcionalna i iznosi:
  • 1,5% za naslednike koji se nalaze u 2. naslednom redu;
  • 2,5% za naslednike koji se nalaze u 3. naslednom redu ili daljim;
od tržišne vrednosti nasleđene imovine umanjene za dugove ostavioca, troškove i druge terete.

Porez na nasleđe ne plaća:
  • naslednik prvog naslednog reda, supružnik i roditelj ostavioca;
  • naslednik poljoprivrednik drugog naslednog reda koji nasleđuje imovinu koja mu služi za obavljanje poljoprivredne delatnosti, ako je sa ostaviocem neprekidno živeo u domaćinstvu najmanje jednu godinu pre smrti ostavioca;
  • naslednik drugog naslednog reda – na jedan nasleđeni stan, ako je sa ostaviocem neprekidno živeo u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana pre smrti ostavioca;
  • poklonoprimac – na imovinu koja mu je ustupljena u ostavinskom postupku, koju bi nasledio da se naslednik – poklonodavac odrekao nasleđa;
  • druga lica određena čl. 21. Zakona o porezima na imovinu.
Poreska obaveza nastaje danom pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju, osim u posebno određenim slučajevima. Međutim, ukoliko poreska obaveza nije prijavljena ili je prijavljena neblagovremeno, smatraće se da je nastala danom saznanja za poreske uprave za nju.

II Troškovi Javnog beležnika

Naslednici snose troškove ostavinskog postupka u visini nagrade i naknade troškova koji se plaćaju Javnom beležmniku prema posebnoj javnobeležničkoj tarifi. Nagrada za rad Javnih beležnika određuje se u odnosu na vrednost zaostavštine umanjene za dugove ostavica a prema tabeli sadržanoj u Tarifi.




Ako vrednost zaostavštine prelazi 10.000.000 dinara, nagrada od 300 bodova povećava se za 20 bodova za svakih započetih 1.000.000 dinara vrednosti zaostavštine, s tim što ukupna nagrada ne može biti veća od 400 bodova.

Ako u postupku za raspravljanje zaostavštine učestvuje više od tri stranke, nagrada se povećava za 10 bodova za četvrtu i svaku narednu stranku, ali najviše do 50% nagrade.

Ako rešenjem javnog beležnika bude prekinut postupak za raspravljanje zaostavštine, za do tada obavljene radnje javnom beležniku pripada 50% nagrade i naknada svih do tada nastalih troškova postupka.

Ako se prekinuti postupak za raspravljanje zaostavštine nastavi, javnom beležniku pripada nagrada do punog iznosa nagrade i naknada nastalih troškova postupka.

Za dopunsko rešenje o nasleđivanju nagrada se plaća prema naknadno utvrđenoj vrednosti novonađenog dela zaostavštine.

6 komentara

  1. User image
    Milan 11.04.2018 14:06

    Ovo sa nagradama javnom beležniku nije primerena i ne treba da postoji, ako se overava u sudu zato treba platiti taksu! Previše je ovo novca!!

  2. User image
    Ivana 14.04.2018 13:20

    Znači li to da ako neko nema para da isplati notara, ne može ni da nasledi nešto što bi inače trebao da nasledi ?
    Može li se tim notarima stati na put ? Da li neko uvidja da je u pitanju ČISTA PLJAČKA od strane notara ? Dokle će im se to dozvoljavati ????

  3. User image
    nix 14.11.2018 8:57

    lopovska država, može im se.

  4. User image
    Marijana 11.02.2019 22:52

    A sta ako osoba koja je preminula ne ostavlja nista iza sebe a drzava pokrece ostavinu i samim tim tera naslednike na trosak od 3600 dinara za notara kojem treba doneti papire koji dokazuju sta?Da nema sta da se nasledi?
    Zar to nije pljačka?
    Mogu li naslednici da se neodazovu na sastanak kod notara ako nema sta da se deli iza smrti roditelja?

  5. User image
    Suzana 25.02.2019 14:23

    Ako vrednost imovine iznosi 4.000.000 dinara koliko je duzan naslednik da plati odmah notaru po zavrsetku procesa?

  6. User image
    Snežana 20.03.2019 15:18

    Poštovani,
    na ostavinskoj raspravi iza pokojne majke mi je ostao automobil koji sam ja koristila na osnovu overenog ovlašćenja i prošlo je do danas 5 meseci od poslednje registracije.Zanima me da li mogu do isteka perioda od godinu dana da vozim predmetni automobil ili moram ponovo ići na tehnički i novu registraciju.
    Hvala unapred.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
prava i obeveze nasleđe imovine ugovor o poklonu tvojepravo.wordpress.com kamatica ostavinska rasprava naslednici testament porez na imovinu

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana