KOPAONIK, 5. marta (Tanjug) - Privrednici u Srbiji su veoma zainteresovani za javno-privatno partnerstvo (PPP), ali država ne želi da preuzme odgovornost i donese odluku o tome šta hoće da ponudi, iako bi sve bolje funkcionisalo u privatnim rukama, izjavio je predsednik MK grupe Miodrag Kostić.
KOPAONIK, 5. marta (Tanjug) - Privrednici u Srbiji su veoma zainteresovani za javno-privatno partnerstvo (PPP), ali država ne želi da preuzme odgovornost i donese odluku o tome šta hoće da ponudi, iako bi sve bolje funkcionisalo u privatnim rukama, izjavio je predsednik MK grupe Miodrag Kostić.
On je sinoć na Kopaonik biznis forumu na panelu o partnerstvu javnog i privatnog parterstva rekao da bi, na primer, Železnice Srbije, RTB Bor, komunalna preduzeća, gradjevinsko i poljprivredno zemljište... mnogo bolje funkcionisali u privatnim rukama.
"U Srbiji nailazimo na jedan problem koji se zove - najbolje je ne donositi odluke", naveo je Kostić i poručio da političare treba pitati zašto nema više PPP modela u Srbiji.
Na tom skupu je rečeno da je u Srbiji od donošenja Zakona o javno-privatnim partnerstvima 2011. godine sprovedeno svega pet projekata tim modelom, a više od 15 je odobreno.
Predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije Toplica Spasojević je istakao da su PPP modeli šansa za privlačenje investicija u Srbiju i istakao da je i Er Srbija osnovana javno-privatnim partnerstvom, što se pokazalo kao veoma uspešan model.
On je dodao je vrsta javno-privatnog partnerstva i fabrika Fijata u Kragujevcu i predstojeći projekat Beograd na vodi.
"Čestitam Er Srbiji što nam je ponovo podigla nacionalni ponos u visine", istakao je Spasojević.
Predsednik kompanije PSP Farman Branislav Grujuć je naglasio da je gradjevinarstvo veliki resurs za PPP modele i da bi država mogla da reši stambeno pitanje stanovništva realizujući takvu vrstu finansiranja gradnje stanova.
On je rekao da država daje zemljište i infrastrukturu, dok bi sa druge strane kvalitetan investitor finansirao gradnju.
Kako je istakao, država mora kao svuda u razvijenom svetu da garantuje profit investitoru, a on zauzvrat da obezbedi jedan broj socijalnih stanova.
"Ako nema profita - niko neće ulagati. Profit mora da bude zaštićen", poručio je Grujić.
Predsednik izvršnog odbora AIK banke Vladimir Čupić je podsetio da su i koncesije oblik javno - privatnog partnerstva i da se putem tih modela obezbedjuje veća vrednost, smanjuje rizik ulaganja.
Predsednik UO NALED - a Vladan Atanasijević je podsetio da je ta organizacija u saradnji sa američkim USAID - om na konkursu izabrala osam lokalnih samouopava čije će projekte javno-privatnog partnerstva da podrže.
"Izmedju ostalog pružili smo im pomoć da naprave kompletnu dokumentaciju", rekao je Atanasijević.
Direktor Belmedika Jasmina Knežević dodala je da su banje u Sloveniji privatizovane i da gradjani mogu sa knjižicom da borave u njima.
"To moze i kod nas, ali su nase banje u groznom stanju dok Slovenacke izlgedaju svetski", rekla je ona dodajući da zdravstevni turizam donosi veliki profit i da su mnoge zemlje procvetale zahvaljujući tome.
Govoreći o javno privatnom partnerstvu u banjskom turizmu, Kostić je naveo primer Jošaničke banje za koju je pre nekoliko godina bio zainteresovan.
Medjutim, dodao je, opštinski čelnici su odmah počeli da smišljaju koliku bi cenu tražili i ništa se nije desilo do danas, osim što temelji koje je svojevremeno napravio Fond zdravstva propadaju i takvi u suštini ne vrede ni dinara.
Ostavi komentar