Na tržištu nekretnina u Srbiji i danas se mogu naći zgrade napravljene nedavno, ali i one od pre nekoliko decenija, koje nisu uknjižene i ne postoje u Katastru.
Pitanje koje se automatski nameće je kakve sve posledice može imati kupovina neuknjiženih nekretnina, odnosno koliko novi vlasnik rizikuje. Prvo, prodati stan ili kuću, pa i garažu, bez „papira” više nije lako – ugovor se overava u beležničkim kancelarijama. Notari traže da postupak ozakonjenja nekretnine bude bar započet ako već nije završen.
Oni koji žele da kupe stan u takvoj zgradi ili ga nude na prodaju, treba da znaju da tu ima brojnih problema. Prvo novi vlasnik tek treba da dokazuje da je stvarno gazda nakon okončanja kupovine, piše Dnevnik.
| Cena uknjižbe stana zavisi od broja dokumenata koji se podnose. Ukoliko se uknjižba vrši samo na osnovu kupoprodajnog ugovora, cena je 5.000 dinara. Svaki sledeći dokument, kao što je na primer ugovor o otkupu, ugovor o poklonu, ostavinsko rešenje... plaća se dodatno, 1.500 dinara po svakom dokumentu. Najjeftiniji upis u Katastar, od svega 300 dinara, plaća se ako su u kupoprodajnom ugovoru navedeni i muž i žena, odnosno bračni i vanbračni supružnici, zajedno. |
To je dugotrajan postupak. Osim toga, nijedna banka neće odobriti kredit na neuknjiženu nekretninu jer na ono za šta nema traga o vlasništvu nema mogućnosti da se stavi hipoteka.
Takve objekte je teško prodati, a može se dogoditi da neki do njih i ne mogu biti legalizovani odnosno ozakonjeni. Iskustvo advokata pokazuje da su najčešći nelegalni objekti izgrađeni u poslednjih dve decenije, ili su to državne stambene zgrade pravljene pre 30 do 40 godina za koje nikada nije izdata upotrebna dozvola. Vlasnici stanova koji se nalaze u takvim zgradama ne mogu računati na potpunu pravnu sigurnost – zato je najbolje da što pre uknjiže objekat.
Ostavi komentar