Prevencija smanjuje posledice (ne)bezbednosti na radu

BEOGRAD, 26. februara (Tanjug) - Ekonomska kriza i ekonomska razvijenost Srbije imaju vidne posledice na bezbednost i zdravlje na radu, pa je preventivno delovanje i dalje neophodno kako bi posledice bile svedene na minimum, ako već ne mogu da se spreče. To je poruka Četvrtog sindikalnog regionalnog foruma o bezbednosti i zdravlju na radu koji se održava u Beogradu u organizaciji Evropskog sindikalnog instituta u saradnji sa Savezom samostalnih

BEOGRAD, 26. februara (Tanjug) - Ekonomska kriza i ekonomska razvijenost Srbije imaju vidne posledice na bezbednost i zdravlje na radu, pa je preventivno delovanje i dalje neophodno kako bi posledice bile svedene na minimum, ako već ne mogu da se spreče.
To je poruka Četvrtog sindikalnog regionalnog foruma o bezbednosti i zdravlju na radu koji se održava u Beogradu u organizaciji Evropskog sindikalnog instituta u saradnji sa Savezom samostalnih sindikata (S S S S).
Sekretar tog sindikata Zoran Mihajlović istakao je da se u razvijenim zemljama znatno više računa vodi i o zdravlju zaposlenih i o njihovoj bezbednosti na radu.
"Sigurno je da naša zemlja vuče problem tranzicije koji je ostavio traga u velikoj nezaposlenosti koja u Srbiji iznosi 25, 26 odsto", rekao je Mihajlović.
On je kazao da ima dosta firmi koje su tehnološki zastarele, u kojima radnici primaju minimalac ili čak i manje od toga, te da u borbi da se ta radna mesta očuvaju i sindikati upadaju u zamku i zanemaruju zdravlje tih radnika, koji svesni da će ukoliko izgube posao teško doći do novog, rade pod vrlo teškim i nezdravim uslovima.
Kako je rekao, oko 40 odsto BDP završava u sivoj ekonomiji, a to čini veliki poreski jaz koji bi verovatno rešio mnoge probleme sa kojima se suočavaju radnici.
Mihajlović je naglasio da se mora podići svest i poslodavaca i zaposlenih o tome da od preventivnog delovanja ima svakako više koristi i da manje košta nego kada se desi neki problem.
Izvršna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zlata Zec rekla je danas da je bezbedan rad jedan od uslova za koje se zalaže sindikat, a to naravno uz ostvarivanje ekonomskih pretpostavki za pristojan rad.
"Na nacionalnom nivou u odnosu na to koliko se u pojedinim zemljama dozvoli i koliko se sindikati priznaju kao ravnopravni partneri, moraju učestvovati na svim nivoima, od kreiranja do implementiranja strategija o bezbednosti na radu", poručila je Zec.
Ona je istakla da se društvena odgovornost svakog poslodavca ogleda u tome da se stvore uslovi za dostojanstven i pristojan rad, što podrazumeva i bezbedan i zdrav rad, kao i da investiranje u bezbedan i zdrav rad ne smeju biti trošak.
Kako je objasnila, uloga sindikata je da deluju prema nadležnima u zahtevima da se uslovi ostvare u svim pravcima, ali i da utiču na edukaciju zaposlenih kako bi više računa povelio svom zdravlju.
Zec se osvrnula na minimalna primanja, koja u Srbiji iznose oko 180 evra istakavši da je taj iznos za 15 odsto niži od linije siromaštva, odnosno da je 35-40 odsto manji od minimalne potrošačke korpe za tročlanu porodicu.
Kako je istakla, neophodno je doneti mere koje neće dozvoliti uslove u kojima se odvija neformalna ekonomija, zbog čega četvrtina zaposlenih u Srbiji prima minimalnu zaradu, jer je to otežavajuća okolnost i sa aspekta zdravlja i bezbednosti.
Osim Srbije, na forumu će svoja iskustva izneti i predstavnici sindikata iz Albanije, Makedonije, Crne Gore, BiH, Bugarske i Holandije.