Naš reporter u Berlinu se upoznao sa iskustvima nemačkog dualnog obrazovanja. Kod nas program pravi Ministarstvo prosvete.
Od sledećeg septembra, đaci srednjih stručnih škola u Srbiji školovaće se u dualnom sistemu - u klupi i kompaniji. Dok se naša javnost plaši da je to siguran put do jeftine radne snage, Nemci tvrde da je upravo "dualno" ključ uspeha njihove privrede.
Iako puna primena Zakona o dualnom obrazovanju počinje na jesen, kroz nekoliko projekata taj način sticanja praktičnog znanja već je zaživeo u 19 obrazovnih profila, dok se školovanje 43 profila odvija delimično po dualnom receptu. Đake trenutno obučava oko 200 kompanija.
- Za narednu školsku godinu u pripremi je novih 14 obrazovnih profila za koje će učenici moći da se obrazuju po dualnom modelu, pa će ih biti ukupno 33 - objašnjava Mirjana Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju i dualno obrazovanje Privredne komore Srbije. - Ostaje onih 43 da se dalje razvijaju, unaprede ili ukinu. Koliko će profila biti u sistemu kao dualnih, zavisi od potreba privrede, ali i od zainteresovanosti đaka.
Najviše iskustava naša država usvaja od najmoćnije ekonomije u Evropi. Međutim, razlika između nemačkog i srpskog sitema je što dualno obrazovanje u njegovoj kolevci nije u nadležnosti ministra obrazovanja, već ekonomije.
- Mislim da je odgovor na pitanje zašto je nemačka privreda tako uspešna i različita zato što smo uspeli sa dualnim obrazovanjem. Kurikulum ne određuje ministar obrazovanja već ekonomije - kaže Helge Tolksdorf, šef odeljenja za jugoistočnu Evropu, proširenje EU i Tursku u Saveznom ministarstvu ekonomije i energetike, sa kojom smo imali priliku da razgovaramo prilikom posete grupe srpskih novinara Berlinu. - Mi razgovaramo sa poslovnim asocijacijama i imamo razvijeni spektar zanimanja - od auto-mehaničara do elektroničara.
Mladi učenik, kako kaže naš sagovornik, u Nemačkoj više nije student, već zaposleni:
- Ima ugovor o zaposlenju. To ih ne sprečava da nastave sa fakultetom. Proporcija u Nemačkoj je slična kao i kod vas. Oko trideset odsto mladih ide na univerzitete, ali veliki procenat odustane pre kraja. Svuda u Nemačkoj će vam reći da je dostojan život radnika u jednoj BMV fabrici i bez fakultetske diplome. Ne znam ni za jedna slučaj zloupotrebe sistema dualnog obrazovanja u Nemačkoj.
Direktor Nemačko-srpske privredne komore Martin Knap ističe da je nemoguće nemački sistem preslikati u drugim zemljama, a mnoge to pokušavaju. Napominje da je stari jugoslovenski model stručnog obrazovanja imao svoje prednosti koje treba zadržati.
- U staroj Jugoslaviji ste mogli da pohađate četvorogodišnje stručne škole i da nastavite studije. Ta propustljivost treba da bude održana i zakon to predviđa - kaže Martin Knap. - Titule ostaju iste, ali se put do njih dualizuje. Razlika između srpskog i nemačkog modela je što su u nemačkom sistemu deca pre svega zaposleni, pa učenici. U Srbiji su u prvoj liniji učenici, pa tek onda zaposleni. U Nemačkoj strukovni polaznici rade skoro kao i odrasli. Imaju neke zaštitne odredbe, ali rade i tokom raspusta.
NEUSKLAĐEN SISTEM
Cilj dualnog obrazovanja je da iz srednjih stručnih škola izlaze kadrovi po meri privrede.
- Čujem da imate veliki broj železničkih škola. Sto đaka izlazi iz njih svake godine, ali su vam propala železnička preduzeća - primetio je Helge Tolksdorf iz Saveznog ministarstva ekonomije i rudarstva. - Znači da nema tražnje za tim poslom. Poslali smo tri eksperta u Bosnu, Makedoniju i Srbiju da vide kako da se dalje razvija projekat. Moramo da uverimo ljude da ovaj sistem nije protiv starog, već treba da bude njegov deo i da može da se integriše.
Ostavi komentar