Bivši vlasnik Sberbanke pokrenuo je postupke protiv Hrvatske i Slovenije i traži ukupno 309,2 miliona evra odštete zbog prodaje banaka u tim zemljama 2022. godine. Tvrdi da su banke tada prodate pod uslovima koji nisu odgovarali njihovoj stvarnoj vrednosti.
Kompanija MeSoFa, nekadašnja Sberbank Europe, pokrenula je odvojene pravne postupke zbog prodaje svojih banaka u Hrvatskoj i Sloveniji. Od Hrvatske traži 135,8 miliona evra, dok se u drugom postupku, koji se odnosi na Sloveniju, potražuje još 173,4 miliona evra. Ukupno, zahtev dostiže oko 309,2 miliona evra.
Banke prodate kada je pritisak bio najveći
Sve se vraća na 2022. godinu i početak rata u Ukrajini, kada su sankcije Rusiji i povlačenje klijenata izazvali snažan pritisak na evropske banke povezane sa Sberbankom. U takvim okolnostima traženo je brzo rešenje za njihove lokalne podružnice. Sberbank Hrvatska tada je prodata Hrvatskoj poštanskoj banci za oko 9,3 miliona evra, dok je slovenačka Sberbank prešla u vlasništvo Nove Ljubljanske banke.
U Hrvatskoj je prodajom sprečena likvidacija, koja je potom nastavila da posluje kao Nova hrvatska banka. U Sloveniji je nastavila poslovanje u okviru NLB grupe. Međutim, bivši vlasnik sada osporava način na koji su ti poslovi sprovedeni i visinu naknade.
PREPORUKA
Kina gasi rekordnih 670 banaka - Šta se dešava sa finansijskim sektorom?
vest
Turska zatvara vrata iranskoj banci posle više od 40 godina
vest
Građani Srbije se sve više zadužuju - Uzelac upozorava krediti se sve agresivnije nude građanima
analiza
Da li su banke bile vrednije?
U središtu novih postupaka nalazi se pitanje koje bi moglo da bude ključno za ceo spor: da li su banke prodate za iznos koji nije odgovarao njihovoj stvarnoj vrednosti. MeSoFa kroz odštetne zahteve pokušava da nadoknadi ono što smatra razlikom između vrednosti banaka i iznosa koji je ostvaren njihovom prodajom. To znači da se četiri i po godine nakon tih transakcija ponovo otvara pitanje koliko su zaista vredeli poslovi kojima je rešena sudbina Sberbanke u dve zemlje regiona.
Za Hrvatsku je posebno zanimljiv podatak da je banka prodata za oko 9,3 miliona evra, dok se sada kroz odštetni zahtev traži čak 135,8 miliona evra. U slovenačkom slučaju zahtev je još veći - 173,4 miliona evra. Za sada je reč o odštetnim zahtevima bivšeg vlasnika, a ne o dosuđenim iznosima. Ishod postupaka mogao bi da pokaže da li će ti zahtevi dobiti pravnu potvrdu i da li će prodaja banaka iz krizne 2022. godine dobiti potpuno novu finansijsku računicu.
Ostavi komentar