EUR 118,20 USD 104,18 CHF 103,55

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 19.11.18. :: 118.2159 rsd

Tekst objavljen: 03.10.2016 15:53        


Prosečan dužnik bankama u Srbiji mesečno otplaćuje 20.000 dinara i nedostaje mu još 5.000 evra kako bi zatvorio postojeće kredite, dozvoljeni minus i kreditne kartice. – Ove vrste pozajmica od početka godine porasle za gotovo 30 odsto.

​Refinansiranje kao pojas za spasavanje

Broj refinansirajućih kredita od početka ove godine porastao je za gotovo 30 odsto. Statistički, ova vrsta pozajmice zabeležila je i najveći skok, što dovoljno govori o zaduženosti građana u Srbiji. Prosečan korisnik ove vrste kredita, kako je pokazalo nedavno istraživanje finansijskog portala „Kamatica”, mesečno bankama plaća 20.000 dinara za zaostale dugove, i uporno traga za dodatnih 5.000 evra kako bi zatvorio postojeće kredite, dozvoljeni minus i kreditne kartice.

Spreman je da za to plati četvrtinom svoje mesečne zarade od oko 400 evra i uglavnom mu je važno da od banke dobije što duži rok otplate (jedna banka nudi rok za refinansiranje od čak 12 godina). Trećina ovakvih dužnika ima i dodatne prihode od oko 30.000 dinara, pa im to daje „luksuz” da se godinama vrte u ovom začaranom krugu.

Dužni 940 evra po stanovniku

Prosečna zaduženost građana Srbije je 940 evra. Od tog iznosa, 867 evra iznose krediti, 30 evra minusi po tekućim računima, 38 evra kreditne kartice i šest evra lizing ugovori.

U Udruženju banaka kažu da je to ubedljivo najniža zaduženost u regionu – jedino je u Makedoniji slična situacija.

Strah da će se kad-tad naći na listi problematičnih dužnika i time u jednom trenutku izgubiti mogućnost daljeg zaduživanja blaži je posle vesti da je od juče počela primena novih mera Narodne banke Srbije, među kojima je i klasifikacija plasmana za stanovništvo. Ova izmena propisa odnosi se na procenu pojedinačne kreditne izloženosti građana, po kojoj se pojedinačno klasifikuje svaki zajam jednog dužnika. To znači da klijent koji kasni u isplati gotovinskog ili potrošačkog kredita, a redovno plaća stambeni, neće u svim zaduženjima biti u lošoj kategoriji, čime praktično dobija mogućnost da se i dalje zadužuje.

Ova odluka ide više u prilog bankama, jer će ubuduće samo za zajmove koji se ne otplaćuju redovno izdvajati poseban novac, odnosno rezervaciju za rizik, dok za ostale obaveze koje se regularno izmiruju neće biti ovog nameta. S druge strane, mogu da se rasterete i odobravaju kredite i klijentima koji su bili problematični.

Zaduživanje u našoj zemlji ne prestaje da raste, a posebno su traženi gotovinski krediti. Prema podacima Narodne banke Srbije, u prvih osam meseci ove godine čak 60 odsto ukupno odobrenih bili su keš krediti, uglavnom u dinarima, a 70 odsto tih pozajmica bilo je s rokom otplate dužim od pet godina. Potrošački su iznosili tek četiri odsto odobrenih pozajmica. Prema oceni banaka, razlozi su brže procedure prilikom odobravanja gotovinskih kredita.

Prema podacima NBS, kamatne stope na novoodobrene dinarske kredite u padu su već tri godine. Recimo, prosečna kamatna stopa na gotovinske dinarske kredite u avgustu je bila 11,3 odsto, a 2013. godine 20,7 procenata. Manji pad beleže kamate na devizne pozajmice, pa u ovom trenutku iznose 4,5, dok su u aprilu 2013. godine iznosile 8,2 odsto.

Trend pada kamata najviše je išao na ruku građanima koji su čekali pogodnu priliku da podignu stambeni kredit. S obzirom na to da su kamate na ovu vrstu pozajmice sa 4,9 u aprilu 2013. pale na 3,3 odsto u avgustu ove godine, oni koji su ove kredite već podigli po nepovoljnijim kamatnim stopama, sada ih mahom refinansiraju u drugim bankama koje nude niže kamate. Recimo, neko ko je pre šest godina uzeo kredit od 30.000 evra, s rokom otplate od 30 godina i kamatom od šest odsto, doskora je plaćao mesečnu ratu od 180 evra. Do sada je otplatio 3.000 evra. Kada bi sad u nekoj drugoj banci uzeo pozajmicu za preostali iznos (27.000 evra), uz kamatu od 3,2 odsto, mesečna rata bila bi mu za čak 40 evra manja.

Pod ovakvim uslovima krajnja ušteda iznosila bi oko 11.500 evra. Iako zvuči primamljivo, odluka ipak nije laka. Jer dužnik mora da računa i na troškove refinansiranja, koji podrazumevaju naknadu za prevremenu otplatu kredita od jedan odsto, ali i druge namete banke, s obzirom na to da ponovo mora da prođe komplikovanu proceduru dobijanja kredita, kao i prvi put kad je uzimao stambeni kredit. Recimo, mora ponovo da plati procenu vrednosti nekretnine, premiju osiguranja kod NKOSK, polisu osiguranja nekretnine, zamenu hipoteke..., što ukupno iznosi oko 100.000 dinara.

Bankari savetuju da se refinansiranje stambenih kredita u ovom trenutku gotovo sigurno isplati, posebno u slučaju ako nije otplaćeno više od pola kredita, s obzirom na to da u prvim godinama najveći deo rate ide na otplatu kamate. Ovo jedino ne važi za vlasnike subvencionisanih kredita, čija je struktura takva da se poslednjih pet godina otplate ne plaća kamata.

Da li će niže kamatne stope uticati na veću potražnju za kreditima i šta je uticalo na ovakvo stanje na tržištu?
– Ovakve kamatne stope, bez sumnje, podstiču tražnju za kreditima. Međutim, tražnja za kreditima ne raste znatnije zbog niskog standarda građana. U narednom periodu tražnja za kreditima više će zavisiti od (očekivanog) rasta standarda nego od kamata – kaže za „Politiku” Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Dugalić objašnjava da su trenutno kamatne stope u Srbiji za stambene kredite niže u odnosu na zemlje u okruženju, dok su one na gotovinske i potrošačke kredite na nivou proseka. Jedino su kamate na (ne)dozvoljeni minus na tekućim računima više nego u okruženju.

– Na pad kamatnih stopa uticali su i spoljašnji i unutrašnji faktori. Na međunarodnim tržištima (libor i euribor su na najnižem nivou i kreću se oko nule, a u neki situacijama su i negativni) omogućio je snižavanje kamatnih stopa kod kredita s valutnom klauzulom. Rekordno niska i stabilna inflacija i stabilan devizni kurs omogućili su obaranje referentne kamatne stope, pa su i kamatne stope na dinarske kredite osetno snižene. Posebno je značajno snižavanje kamatnih stopa kod stambenih kredita, koje nikad nisu bile niže – ističe Dugalić.

Dušan Uzelac, direktor finansijskog portala „Kamatica”, kaže da pad kamatnih stopa najviše znači građanima koji uzimaju stambene kredite, dok oni koji traže keš kredite uglavnom rešavaju probleme i uzimali bi pozajmice i po pet i po deset odsto kamate.

– Ko mora da se zaduži, mora. Ko je racionalan, on se najpre trudi da se uopšte ne zaduži – kaže Uzelac.


Dinarski stambeni samo kod nekoliko banaka


Nekoliko banaka već odobrava i dinarske stambene kredite, ali ako inflacija u dužem periodu ostane niska kao što je sada, a kurs stabilan, ako referentna kamatna stopa nastavi da pada i štednja u dinarima počne da raste, onda će banke biti zainteresovane da daju dinarske stambene kredite, kaže Dugalić.

Kako je „Politika” već pisala, u Srbiji su kamate na ove kredite trenutno niže od pet odsto, ali nisu fiksne da bi se moglo očekivati da za celi period otplate ostanu iste.

Reč je o promenljivoj kamati, koja zavisi od belibora, referentne kamatne stope za dinarska sredstva ponuđene od strane banaka na srpskom međubankarskom tržištu. Na kraju avgusta ona je iznosila 3,77 odsto. U nekim turbulentnijim vremenima, s većom inflacijom, belibor je išao i do 11 odsto godišnje, što bi, uz bankarsku maržu od dva odsto, moglo da znači da bi kamata mogla da naraste i do 13-14 odsto godišnje. I u svetu i kod nas inflacija je već duže vreme niska, praktično nepostojeća, pa onima koji se odluče za ovakvu vrstu zajma ne preostaje ništa drugo do da se nadaju da će ovakve ekonomske prilike potrajati.

Zbog ovakvih nesigurnih parametara pitali smo sagovornika „Politike”, stručnjaka za finansije Dušana Uzelca da li bi on uzeo stambeni kredit u dinarima ili evrima?

– Verovatno u dinarima. Koliko god da smo iščekivali te dinarske kredite, sad ima mnogo nedoumica. Pitao me nedavno prijatelj šta bi se dogodilo s dinarskim stambenim kreditima kada bismo za 10 godina ušli u Evropsku uniju. Verovatno bi bili konvertovani, ali je pitanje koliko bi nas to koštalo.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
refinansiranje kredita dušan uzelac dinarski stambeni kredit pametno zaduživanje