EUR 118,19 USD 102,10 CHF 102,33

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 18.06.18. :: 118.1750 rsd

Tekst objavljen: 13.03.2018 13:17        


Zašto građani (posebno mladi) napuštaju Srbiju? Zašto nisu preduzimljiviji i ne stvaraju svoj životne šanse u Srbiji, zašto ne investiraju?

Šta je crowfinding platforma Investing in idea?

Šta kažu podaci?

Demografija
Posmatrano demografski, po osnovu prirodnog priraštaja, u periodu 1999–2015., Srbija je bila manja za 539.262 stanovika i istovremeno sve starija. Svake godine prosečno nestaje po jedan grad od skoro 40 hiljada stanovnika. Prema podacima UN, u 2013. godini širom sveta je evidentirano oko 1,32 miliona migranata iz Srbije, mada neki demografi ocenjuju da ih ima daleko više - oko četiri miliona. U periodu 1999-2002. iz Srbije je emigriralo 457.971 lice (ne računajući migracije izbeglica). Među njima su najčešće oni aktivniji, mlađi i obrazovaniji.

Siromaštvo
Stopa rizika siromaštva i socijalne isključenosti u 2014. godini, bila je u Srbiji 43,1% ukupne populacije a u EU(28) 24,5%.

Pravosudni sitem i korupcija
Pravosudni sistem je daleko od očekivanog a i pored dugo najvaljivanih reformi, značajnijeg napretka nema, dok borba protiv korupcije još uvek ne pokazuje rezultate u praksi. Kada se govori o korupciji, prema anketi sa početka 2017. godine, građani misle da je na lokalnom nivou korupcija veoma prisutna u policiju (70,4%), sudstvu (67,7%) i tužilaštvu (64,2%).

Ekonomija
Srbija je u poslednjih 30-ak godina proživela jedan od najtežih perioda u svojoj istoriji. Raspad prethodne države i rat koji je sledio, ostavili su ogromne gubitke. O tome najuverljivije svedoče stope rasta u nekim od najtežih godina u periodu 1989-1999. godina: -7,8 (1990), -11,5 (1991), -28,1 (1992), -30,4 (1993), -22,8 (1999), odnosno kumulativno -60,8%. Mereno društvenim proizvodom, Srbija je na kraju 2016. godine bila 15% ispod nivoa ekonomskog razvoja iz 1989. godine. 

Dakle, sudbinsko pitanje za Srbiju danas je - kojom se brzinom kreće njena ekonomija? Ako drugi hodaju, Srbija mora da trči, ako drugi trče, Srbija mora da bude brža. Konkretno, to znači da, ako ekonomije zemalja u bližem i daljem okruženju rastu po stopi od 1-3%, Srbija mora da postiže stope od 4-6% godišnje, jer samo na taj način može da, u razumnom roku, smanji zaostatak.

Ključni uslov ekonomskog rasta je dovoljna sposobnost društva da akumulira novčana sredstva i investira u proširenje postojećih i u nove privredne, ali i šire, u sve ostale društvene kapacitete. Prema zvaničnim statističkim podacima u periodu 2007-2015. godine, nominalna stopa akumulativnosti srpske privrede kretala se u rasponu od 8 do 14,1% BDP-a, što je daleko manje od Hrvatske (20 do 23%) ili Slovenije (20 do 28%). Postoje i procene koje ukazuju da je realna akumulativna sposobnost srpske privrede daleko niža.

Zvanični statistički podaci pokazuju da su, u periodu 2010-2016. godina, nominalne investicije učestvovale u društvenom prozvodu sa oko 20% u proseku. Smatra se da su investicije od minimalno 25% BDP-a preduslov za stabilan i održiv privredni rast od oko 4-5% godišnje.

Kako god, zaključak je da Srbija nema dovoljno potrebnih domaćih izvora za investicije i ubrzani razvoj, pa je sasvim logično da se, u takvim okolnostima, izvori pronalaze na drugi način. U periodu 2000-2017. godine strane direktne investicije su donosile od 0,2 do 3,3 mlrd EUR godišnje ili cca 28 mlrd EUR kumulativno.

Kako bolje koristiti domaći investicioni potencijal?

Za brži razvoj poslovne inicijative i preduzetništva u Srbiji, osim realnih ekonomskih uslova, od neprocenjive važnosti je i stabilna, razumna i odgovorna politika, sa akcentom na izgradnji jakog civilnog društva u kojem se oseća kolektivna i lična sigurnost. To podrazumeva puni razvoj demokratskih kapaciteta, vladavinu prava i osećaj jednakosti pred zakonom, efikasno i vidljivo suzbijanje kriminala i korupcije, povećanje efikasnosti institucija, ali i afirmaciju kulturoloških vrednosti i izgradnju pozitivnog ambijenta u svim sferama javnog života. Jednom rečju, građanima je potrebno društvo u koje veruju, društvo koje stvara perspektive. Prema podacima NBS, na kraju 2016. i 2017. godine na štednim računima građana i pored veoma niskih kamatnih stopa, bilo preko 9 mlrd EUR.

Pretpostavlja se da građani i deo privrede, raspolažu takođe i značajnim uštedama koje drže u sefovima ili računima u inostranstvu. Dakle, veoma gruba računica bi mogla da ukazuje na potencijalnu akumulaciju iz domaćih izvora od bar 15 mlrd EUR. Čini se da ovaj problem još uvek nije dovoljno prepoznat i da se o njemu može uslovno govoriti kao o makroekonomskom gepu koji što pre treba razumeti kao neiskorišćenu šansu. Da bi se ta šansa iskoristila, pored institucionalnog prepoznavanja ovog pitanja, neophodan je sistemski pristup koji podrazumeva niz stimulativnih, aktivnih mera ekonomske politike.

Veb platforma Investing in idea
Veb platforma Investing in idea je nov proizvod na tržištu Srbije i Jugoistočne Evrope. Njen fokus je potencijal koji se nalazi u domaćoj akumulaciji i ostalim domaćim resursima (ideje, znanje, intelektualna svojina, poslovni prostor, oprema, zemljište) i pronalaženje načina za njihovo lakše aktiviranje i efikasnije iskorišćavanje. U metodološkom smislu, ona pripada grupi crowd equity investiranja, što podrazumeva ulaganje novca ili nekog drugog poslovnog resursa, u zamenu za dobijanje dela vlasništva u novoj ili postojećoj zajedničkoj kompaniji.

Specifičnosti platforme Investing in idea
Zbog potrebe prilagođavanja uslovima na tržištu Srbije, ova platforma ima niz specifičnosti zbog kojih se može smatrati originalnom. U odnosu na standardne crowdfunding equity modele, mogu se navesti sledeće razlike:
  • ne postoje bilo kakva ograničenja u pogledu kreiranja ideja ili investiranja, osim moralnih i zakonskih;  
  • u fokusu su svi slobodni i nedovoljno iskorišćeni poslovni resursi: ideje, novac, intelektualna svojina, znanje, poslovni prostor, oprema ili zemljište. 
  • proces pregovaranja i formiranja partnerstva između inicijatora i investitora odvija se slobodno i direktno u skladu sa važećim propisima;  
  • za svaki svoj ulog u zajedničku kompaniju učesnici dobijaju vlasničke udele;  
  • sve delatnosti (ne samo tehnološki napredne), mogu da budu predmet zajedničkog ulaganja;
  • podjednake mogućnosti imaju fizička i pravna lica;  
  • za početnu fazu (postavljanje ideje), nije neophodan biznis plan, ali se kasnije u toku pregovora, podrazumeva;  
  • moguće je ulaganje u potpuno nove projekte, ali i dokapitalizacija ili prodaja, postojećih kompanija;
  • učesnici ništa ne plaćaju unapred već tek po uspešnom završetku pregovora (pri registrovanju zajedničke kompanije).
Korist za društvo
Ova platforma pravi zaokret u pristupu investiranju jer se promoviše kao mesto susreta poslovnih ideja i novca i doprinosi razvoju investicionog duha. Ona ohrabruje ljude da svoje poslovne ideje obelodane i podele sa drugima. Ona podstiče poslovne inicijative, pokreće nedovoljno aktivne izvore finansiranja, otvara dodatne investicione mogućnosti, povećava volumen preduzetništva i doprinosi bržem otvaranju novih radnih mesta i razvoju. Ona promoviše povezivanje i udruživanje u cilju zajedničkog investiranja. Jer i sa relativno malim iznosima novca možete da postanete investitor ako se udružite sa onima koji imaju isto toliko.

Platforma šalje više poruka a one se najjednostavnije mogu sažeti u sledećem: Ne očekujte da samo neko drugi stvara poslovne šanse. Tu ste i vi. Zakoračite hrabro u poslovni svet, budite aktivni, kombinujte i sami nađite nove poslovne puteve. Jer novac je samo sredstvo, a ideje pokreću i menjaju svet.

Dakle:
  • ako imate ideju, potražite nekoga ko ima novac, 
  • ako imate novac, nađite nekoga ko ima ideju, 
  • ako ne možete sami, udružite se. 
 Za detalje u vezi sa platformom Investing in idea  pogledajte OVDE.

1 komentar

  1. User image
    XXL 13.03.2018 18:11

    He, he. Verujem da se šalite. Kamate na kredite, zelenaške. Kazne za prekršaj u poslovanju, drakonske. Na penziono i soc. Osiguranje, znate koliko dajete. Za porez, znate. Ali, za takse i različite namete, nemate pojma. Niti znate koliko takvih papira mogu da Vam zalepe na vrata firme. I ukoliko ne raspolažete dobrim vezama ne pokušavajte. Država dobro zna da su uslovi za privredništvo stvar naučne fantastike i tako navlači budale na kredit u banci. Samo Vi garantujte nekretninom, za čas će kod Naše banke da ostanete bez nje.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
investitori platforma Investing in idea