Zlato je prestiglo evro i postalo druga najznačajnija rezervna imovina koju drže centralne banke, odmah iza američkog dolara, pokazuje najnoviji izveštaj Evropske centralne banke (ECB)
Povećana potražnja država za zlatom mogla bi značajno uticati na globalnu ponudu ovog plemenitog metala u godinama koje dolaze.
U analizi pod nazivom “Potražnja za zlatom: uloga zvaničnog sektora i geopolitike”, ekonomista ECB-a Maurizio Michael Habib sa saradnicima navodi da su zlatne rezerve centralnih banaka u 2024. godini dostigle 20% udela u ukupnim rezervama, dok je udeo evra pao na 16%. Ovi nivoi nisu viđeni još od vremena zlatnog standarda.
„Realna cena zlata, prilagođena za inflaciju, u 2024. godini premašila je vrhunac zabležen tokom naftne krize 1979.“, navodi se u izveštaju. „Zlatne rezerve centralnih banaka sada su na nivou iz ere Bretton Woodsa, iako čine manji deo ukupne ponude zlata.“
Takođe, u 2024. godini potražnja centralnih banaka činila je više od 20% globalne potražnje za zlatom – dvostruko više u odnosu na prosek iz 2010-ih. Rastući trend je posebno pojačan nakon invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine.
Ipak, zlato se i dalje u najvećoj meri koristi za izradu nakita i kao investicioni instrument – te dve kategorije zajedno drže oko 70% globalne potražnje. Pad potražnje za nakitom, naročito u Kini, nadomešten je porastom investicione potražnje.
Zlato se kupuje kao zaštita od geopolitičkih rizika
ECB naglašava da centralne banke zlato ne kupuju samo radi diverzifikacije rezervi, već i kao zaštitu od geopolitičkih rizika.
Prema anketi Svetskog saveta za zlato, sprovedenoj među skoro 60 centralnih banaka u periodu februar–april 2024, tri glavna razloga za držanje zlata su dugoročna zaštita vrednosti i zaštita od inflacije, dobre performanse u kriznim vremenima i efikasan alat za diverzifikaciju portfelja.
Takođe su pomenuti i politički i geopolitički rizici, uključujući rizike od sankcija i potencijalne promene u globalnom monetarnom sistemu.
Zemlje poput Turske, Indije i Kine predvode trend naglog povećanja zlatnih rezervi, sa zajedničkom kupovinom preko 600 tona zlata od kraja 2021. godine.
U izveštaju se dodaje i da je povezanost između cene zlata i realnih prinosa narušena nakon početka rata u Ukrajini, što sugeriše da geopolitički faktori imaju sve značajniji uticaj na cenu zlata.
Posebno se ističe podatak da su u pet od deset najvećih godišnjih povećanja udjela zlata u deviznim rezervama od 1999. godine, te zemlje bile istovremeno ili prethodno pogođene sankcijama.
ECB zaključuje da će dalji rast potražnje centralnih banaka za zlatom zavisiti od sposobnosti tržišta da poveća ponudu. Istorijski gledano, rast potražnje je pratio i rast nadzemnih zaliha, što može ublažiti pritiske na cenu u budućnosti.
Ostavi komentar