Nakon 20 godina počelo je rušenje nikada završenog akva-parka u Bloku 44, o kome se mnogo govorilo. Na tom mestu trenutno se nalaze bageri i radnici
Na gradilištu u Bloku 44 je jedan bager koji ruši zidove nezavršenog akva-parka. Radnici kažu da su radovi zahtevni, i to na površini od 16 hiljada kvadratnih metara.
"U pitanju je rušenje, teži oblik posla, ali postižemo da završimo. Nije to ništa teško kada poznaješ posao. Imamo kolege koji rade sa nama – danas trenutno nisu tu, ali inače su tu svakog dana. Radimo postepeno, iz delova, kako naša struka nalaže", rekao je Miloš Zlatković, operater na građevinskim mašinama.
Rušenje do oktobra
Izgradnja akva-parka započeta je pre 20 godina. Tokom tog perioda, projekat je imao više od 10 investitora, ali su svi odustali. Trenutni vlasnik za RTS je rekao da ćerušenje nedovršenog objekta biti završeno do oktobra.
Grad Beograd je još 2019. godine najavio da će, u skladu sa zakonom, oduzeti zemljište od privatne firme, raspisati tender za izgradnju akva-parka i time rešiti višegodišnji problem zapuštenog gradilišta.
Tri godine kasnije, gradski urbanista Marko Stojčić naveo je da postoji idejada se na tom mestu izgradi kompleks otvorenih i zatvorenih bazena, koji bi mogao da postane dom Vaterpolo saveza Srbije, ali da prvo moraju biti rešeni imovinsko-pravni odnosi.
Ipak, parcela je i dalje u vlasništvu privatne firme,a šta će se graditi – još uvek se ne zna.
Dve decenije čekanja
Planira se izgradnja poslovno-sportskog objekta, prenose mediji. Na snimku koji je pokazao vlasnik vidi se da će pored objekta biti više sportskih terena. Inače, tokom dve decenije čekanja na akva-park u Bloku 44, investitori su kao najčešći razlog odustajanja navodili neisplativost.
"Beograd ima akva-park, koji se zove Ada Ciganlija. Suštinski, ima verovatno najveću rečnu Kopakabanu u ovom delu Evrope. Problem je što ljudi mogu besplatno da dođu na Adu Ciganliju i da uživaju u raznovrsnim sadržajima – od skijanja, bandži-skoka, katamarana, veslanja, pa do dasaka za surfovanje", izjavio je ekonomista Ervin Pašanović.
Da li je rešenje akva-park na periferiji
Dodaje, takođe, da pretpostavlja da investitori ne mogu da pronađu način da skupu investiciju, kakva je izgradnja akva-parka, učine isplativom pored postojećeg prirodnog akva-parka.
Prema mišljenju stručnjaka,akva-parkove bi trebalo graditi na periferiji, jer odlazak tamo treba da bude vid izleta, a potreban je i veliki broj parking mesta, što je teško obezbediti u centru grada.
Na teritoriji Beograda postoje dva privatna akva-parka. Međutim, grad još nema ni jedan zabavni park što bi, prema rečima ekonomista, za investitore bilo jeftinije i isplativije.
Ostavi komentar