Tekst objavljen: 24.02.2019 11:33        


U zavisnosti od agencije, između 50 i 80 odsto svih prodatih stanova u Beogradu kupljeno je potpuno ili delimično preko stambenih kredita, kažu vlasnici nekih od najpoznatijih agencija za nekretnine. Posle vesti da se u glavnom gradu većina stanova kupuje pre završetka roka za izgradnju, a čak 82 odsto stambenih jedinica prodaje se za keš, Kamatica je istraživala istinitost ove informacije, kao i kakav je profil keš kupca.

Stanovi u Beogradu se najčešće kupuju na kredit

„U mojoj agenciji je oko 80 procenata kupaca koji nekretnine kupuju uz pomoć kredita. Mi radimo i za deset banaka procene nepokretnosti, i sa sigurnošću mogu da kažem da na tržištu stanova u Beogradu dominiraju kreditni kupci. Između ostalog, to je i doprinelo da cene kvadrata ovako idu gore“, kaže Kaća Lazarević, vlasnica istoimene agencije za nekretnine koja se ovim poslom bavi već 28 godina.

Najskuplji delovi Beograda

Centar grada, Vračar i Novi Beograd su trenutno najskuplje lokacije u Beogradu. U konsultantskoj kući za nekretnine CBRE kažu da je prosečna cena stanova u prethodnoj godini bila je 1.190 evra po kvadratnom metru u starogradnji i 2.050 evra po kvadratu u novogradnji, što je poskupljenje za sedam odsto u odnosu na 2017. godinu.

„Foto robot“ prosečnog kupca stanova u Beogradu pokazuje mlađi par, između 35 i 40 godina, sa ili bez dece, koji zarađuju nešto iznad prosečnih primanja, i ispunjavaju sve uslove da dobiju stambeni kredit. Uglavnom su zaposleni u dobroj stranoj firmi, ili u nekoj državnoj. Najčešće kupuju nekretnine u vrednosti od 55.000 do 75.000 evra. Za nekretnine čija vrednost prelazi 200.000 evra keš kupci su nešto češći, ali se takve nepokretnosti kupuju i delimično iz kredita.

„Poslednjih godinu ipo dana cene stanova i kuća su drastično otišle gore, i ja mislim da je ovo balon koji će jednom morati da pukne. Sada je najbolje prodati, ali pošto su krediti izuzetno povoljni, svi koji mogu da ih dobiju oni i kupuju“, priča za Kamaticu, Kaća Lazarević, i navodi primer zgrade u Mirjevu koja se prodaje za 1.600 evra po kvadratu. Takva cena, za tu lokaciju, nikada nije bila u njenoj skoro tri decenije dugoj karijeri u oblasti nekretnina.

Miroslav Cvetković je vlasnik agencije za nekretnine pune 23 godine, i sa sigurnošću tvrdi da se najveći broj stanova u Beogradu proda preko kredita.

„U mojoj agenciji preko 50 procenata kupoprodajnih ugovora obavimo potpuno ili delimično uz pomoć kredita. Najčešće se kupuju nekretnine u vrednosti od 65.000 do 70.000 evra“, obašnjava Miroslav Cvetković, vlasnik agencije „Cvetković-Roškov“ nekretnine. On dodaje da su trenutno najpopularnije lokacije od Skadarije do Tašmajdana, uglavnom manji stanovi, koji brzo mogu da se izdaju. Kod porodičnog stanovanja kupcima je od presudne važnosti mogućnost parkiranja.

„Stanovi su traženiji od kuća, jer su između ostalog, cene kuća precenjene. Prodavci u njima vide i deo profita koji se može dobiti ukoliko se na tom mestu napravi zgrada“, objašnjava vlasnik „Cvetković-Roškov“ nekretnina.

Osim same lokacije na cenu stana utiče i „mikro-lokacija“, kvalitet završne obrade, ali i luksuzni detalji koje je investitor ili prodavac stana ugradio u nepokretnost.

2 komentara

  1. User image
    Solis nekretnine 23.05.2019 14:32

    Nije to slucaj samo u Beogradu, nasi gradjani sirom Srbije njih najvise svoje stanbeno pitanje resavaju uzimanjem kredita.

  2. User image
    Biljana 16.06.2021 8:12

    Za stambene kredite banke traže najčešće učešće od 20 posto i prenos zarade, a uz to se kao mera obezbeđenja traže menica, administrativna zabrana na platu i hipoteka prvog reda.To znači da od 10 klijenata uzme samo učešće, ona već ima keš pare da 11.tom odobri stambeni kredit.Ako se već uspostvalja hipoteka čemu onda vodi i to obavezno učešće.Može li to stručna ekonomska javnost i Narodna banka Srbije da zakonski reguliše i olakša položaj običnog građanina?

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
kreditni kupci kamatica nekretnine kupovina stanova

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana