Stručnjaci:Neophodna hitna reforma penzionog sistema

BEOGRAD, 16. marta (Tanjug) - Srbiji je neophodna hitna reforma penzionog sistema jer svako odlaganje rešavanja tog problema već ugrožava 1,7 miliona penzionera čija se primanja smanjuju i čija će realna vrednost u narednim godinama samo padati, upozoravaju stručnjaci. Reforma tog sistema koji je, kako kažu, postao neodrživ podrazumeva i restrukturiranje već praktično bankrotiranog Fonda PIO po uzoru na najbolje inostrane modele, poput aus

BEOGRAD, 16. marta (Tanjug) - Srbiji je neophodna hitna reforma penzionog sistema jer svako odlaganje rešavanja tog problema već ugrožava 1,7 miliona penzionera čija se primanja smanjuju i čija će realna vrednost u narednim godinama samo padati, upozoravaju stručnjaci.
Reforma tog sistema koji je, kako kažu, postao neodrživ podrazumeva i restrukturiranje već praktično bankrotiranog Fonda PIO po uzoru na najbolje inostrane modele, poput australijskog "superannuation".
Konsultant Mreže za poslovnu podršsku Dragoljub Rajić, koji je bio član UO Fonda PIO, veruje da su tom fondu potrebni profesionalno upravljanje, potpuna unutrašnja rekonstrukcija i dubinska reforma, kao i temeljna istraga o načinu upravljanja imovinom Fonda i razlaz sa dosadašnjim načinom upravljanja.
U izjavi za Tanjug Rajić je upozorio da će svako odlaganje te reforme za posledicu imati smanjivanje penzija u budućnosti, te je neophodno postupiti prema onome što je dogovoreno sa MMF-om, ali i stvoriti održiv penzioni sistem.
"Bila bi politička hrabrost omogućiti novim generacijama trenutno zaposlenih rasterećenje njihovih zarada, što bi pomoglo i privredi da poveća zaposlenost i dugorocno uticalo na povećanje priliva u penzionom fondu iz realnih izvora", kaže Rajić.
Za takav korak bi, kaže, bilo potrebno napraviti presek i starijim generacijama, od nekog godišta, garantovati prava stečena po aktuelnom sistemu, a za mladje koji sada rade ili će raditi kreirati novi sistem oslonjen na minimalnu garantovanu državnu penziju. Tako bi, ističe, svi koji su u prilici mogli da štede i odvajaju za starost.
"Svake godine u Srbiji bude za približno 70.000 penzionera manje i ukoliko bi se napravio ovaj presek, polako, iz godine u godinu, prirodno bi se smanjivao broj onih koji primaju penzije po starom sistemu, a novi, mladi penzioneri, imali bi minimalnu garantovanu penziju za osnovne životne potrebe", kaže Rajić.
On, medjutim, smatra da za sada u Srbiji nema dovoljno spremnosti za ovakve promene.
Dok konsultanti za tu oblast i predstavnici sindikata ukazuju da bi jedno od rešenja moglo da bude štednja za starost i dobrovoljni penzioni fondovi, kao i tzv. "australijski" i Ćšvajcarski model", predstavnici Fonda PIO navode da je Radna grupa zadužena za reformu tek počela sa radom i da će se pretežno raditi na izmenama Zakona o PIO i rešavanje pitanja imovine kojom fond raspolaže.
"Sve što se tiče nekih promena koje se odnose na granicu odlaska u penziju, to smo imali poslednjom izmenom zakona i sada se u narednom periodu očekuju rezultati te reforme", rekla je ranije Tanjugu direktorka Fonda PIO Dragana Kalinović.
Kada su u pitanju modeli po kojima bi mogla da se sprovede reforma penzionog sistema, IT konsultant za penzijsko osiguranje Zoran Zečević je u autorskom tekstu u listu Danas takodje upozorio da Srbija za razliku od zemalja u okruženju kasni sa reformom penzijskog sistema najmanje desetak godina.
Da bi sistem funkcionisao, optimalno bi bilo da na jednog penzionera ĆdolazeĆ cetiri zaposlene osobe, a u Srbiji je taj odnos trenutno 1:1.
To znaci da manje od milion zaposlenih van javnog sektora mora obezbediti novac za postojeće penzionere kao i plate zaposlenih u javnom sektoru i njihove doprinose za penzijsko osiguranje.
"Kako je to nemoguće, država se stalno zadužuje. Ovakav sistem je neodrživ, a u Srbiji se penzije još isplaćuju samo zato što država uzima kredite iz inostranstva", kaže Zečević i upozorava na potrebu postojanja "rezervne varijante" u slucaju bankrota kada bi svim penzionerima bile isplaćivane tzv. državne penzije.
Zečecvih kaže da bi idealno bilo sprovesti reformu PIO fonda po uzoru na najbolji svetski model, na primer, australijski koji podrazumeva da je svaki poslodavac obavezan da plaća penzijski doprinos za sve zaposlene. U Australiji je to trenutno 9,25 odsto bruto neoporezovane zarade, u Singapuru 16, a u Hrvatskoj pet.
Reforma penzionog sistema je neophodna jer je, kako navodi, "PIO fond je već odavno bankrotirao i postao protočan bojler u kome para jednostavno više nema".
Predstavnik Sindikata penzionera Srbije Nezavisnost Miloš Grabundžija rekao je Tanjugu da je vidjenje sindikata da se mora unaprediti postojeći sistem PIO i to pre svega na prihodovnoj strani, povećavanjem finansijske discipline u naplati doprinosa za PIO, kao i iznalaženjem novih, realnih izvora finansiranja prava po osnovu PIO.
Kako kaže, sindikati su vladi dostavili svoje vidjenje kako bi trebalo reformisati sistem PIO i predloženo je da to bude po tzv. "švajcarskom sistemuĆ na osnovu koga bi se uskladjivanje penzija obavilo na osnovu uskladjivanja sa zaradama, kao i troškovima života.
"Penzioni sistem u Srbiji treba usavršiti tako da može funkcionisati dugoročno i sa ciljem da bude zaštićena i najstarija grupacija", kaže Grabundžija.