Sutra u NIN Fokusu ĆAgrarna politika SrbijeĆ

BEOGRAD, 24.marta (Tanjug) Ć NIN Fokus organizuje sutra uz institucionalnu podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede konferenciju ĆAgrarna politika SrbijeĆ, na kojoj će govoriti i resorna ministarka Snežana Bogosavljević Bošković. Cilj konferencije, koju organizuje nedeljnik NIN, je da okupi sve ključne aktere iz ove industrijske oblasti u procesu unapredjenja poljoprivredne proizvodnje i poboljšanja

BEOGRAD, 24.marta (Tanjug) Ć NIN Fokus organizuje sutra uz institucionalnu podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede konferenciju ĆAgrarna politika SrbijeĆ, na kojoj će govoriti i resorna ministarka Snežana Bogosavljević Bošković.
Cilj konferencije, koju organizuje nedeljnik NIN, je da okupi sve ključne aktere iz ove industrijske oblasti u procesu unapredjenja poljoprivredne proizvodnje i poboljšanja konkurentnosti domaćih poljoprivrednih kompanija na svetskom tržištu.
Neka od ključnih pitanja na koje će učesnici dati odgovore je kako postaviti osnove agrarne politike vlade, kako urediti sistem podsticaja na kratak i dugi rok, koji su preduslovi neophodni za velika ulaganja u poljoprivredni sektorĆ.
Najavljeno je učešće direktora akcionog tima za poljoprivredu i savetnika premijera Srbije Dragana Glamočića, šefa za agribiznis EBRD za CSEE Miljana Ždrala, direktora Produktne berze Žarka Galetina...
Prisutnima će se obratiti i sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu u PKS Nenad Budimović, zatim direktor operacija Viktorija grupe Nikola Vujačić, kao i direktor ekspoziture ProCredit banke Vladimir Rajić.
Predsdnik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ssevarlić, koji će takodje biti jedan od učesnika konferencije u izjavi za Tanjug kaže da će domaći proizvodjači veoma teško da postanu konkurentni u ovakvom poslovnom ambijentu, jer je pre svega u organizacionom smislu uništen sektor zadrugarstva.
On je podsetio da mali poljoprivredni proizvodjači bez udruživanja ne mogu uopšte da budu konkurentni.
ĆDrugo, ovakve visoke kamatne stope i uslove kreditiranja nemaju farmeri ni u jednoj evropskoj zemljiĆ, naveo je.
Neodrživo je, tvrdi i ovako malo učešće agrarnog u ukupnom budžetu u godinama pretpristupnog perioda.
ĆMoj ključni predlog je da proizvodjači moraju da se udruže, da formiraju nacionalna reprezentativna udruženja koja će moći da budu pregovarač sa vladom, da zahtevaju dosledno poštovanje zakona o podsticajima u poljoprivredi i minimalno učešće od pet posto agrarnog budžeta u ukupnomĆ, kategoričan je sagovornik Tanjuga.
Neophodno je, kako navodi, i kadrovsko osposobljavanje institicija države za korišćenje sredstava iz pretristupnih fondova, a koja po njegovoj proceni neće moći da se koriste ni 2016 godine.
ĆI da se revitalizuje zadružzni sektor, uključujući i restituciju zadružne imovine budući da je od 1962. do 2012. iz zadrzužnog sektora otudjeno 400.000 hektara zemljištaĆ, rekao je Ševralić.