EUR 117,98 USD 105,74 CHF 104,52

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 23.05.19. :: 117.9693 rsd

Tekst objavljen: 17.08.2015 9:59        


Procenjuje se da oko 800.000 ljudi u Srbiji dobija novčanu pomoć od rođaka ili prijatelja iz dijaspore. U proseku, svako naše domaćinstvo 15 procenata svoje potrošnje bazira na novcu koji stiže iz inostranstva, podaci su Svetske banke.

Svaki stanovnik Srbije dobija "trinaestu platu"...

Ukupan iznos doznaka u 2014. godini bio je 2,6 milijardi evra, a u prvoj polovini ove godine zabeležen je rast od 12 procenata. Stručnjaci kao jedan od razloga navode oporavak svetske ekonomije.

Prema statistici, svaki stanovnik Srbije dobija trinaestu platu, ali ne od poslodavca, već od člana porodice u inostranstvu. Računica pokazuje da po građaninu na ime doznaka godišnje pristigne oko 400 evra. Našu dijasporu to svrstava u 20 najdarežljivijih na svetu.

- To je očigledno nešto u genima možda i u običajima. Kod naše dijaspore jedno vreme je postojala jaka emocija u odnosu i na svoj rodni kraj i svoje poreklo. Moram priznati da prema iskustvu i komunikaciji sa dijasporom, da se sada ta emocija pomalo i gubi - kaže Zvonimir Šošević iz Uprave za saradnju sa dijasporom.

Čak dve trećine novca dolazi iz Nemačke, Austrije, Švajcarske i Francuske. Zvaničnim putem, preko banaka, oko dve milijarde evra svake godine. Nezvanično, autobusom, preko prijatelja i familije, stigne najmanje još pola te sume.

- Na makroekonomskom nivou se svi prilivi iz inostranstva po osnovu doznaka smatraju kao jedna vrsta kompenzacije odliva te radne snage. Građani koji nisu mogli ovde da nađu posao i privređuju i doprinose na taj način su to uradili u inostranstvu. I naravno da utiču na sva privredna kretanja, a samim tim i na stabilnost kursa - kaže Dušan Uzelac, direktor finansijskog portala "Kamatica".

A u BDP-u učestvuju sa 10 odsto. U Srbiju je od početka tranzicije 2001. godine do danas stiglo oko 27 milijardi evra registrovanih doznaka. Vrednost direktnih stranih investicija je 20 odsto manja. Stručnjaci zato kažu da su doznake možda naš najstabilniji prekogranični izvor finansiranja.

Problem je, međutim, u načinu na koji se troše. Za razliku od, na primer, Rumunije i Albanije, gde se koriste za otvaranje malih i srednjih preduzeća, u Srbiji se one retko investiraju.

- Najčešće naši ljudi to koriste ili za dnevnu potrošnju, plaćanje računa, kupovinu nekih dobara za svoje domaćinstvo ili koriste za neku drugu stvar koja u svakom slučaju nije produktivna, ne stvara nova radna mesta i ne kreira osnov za dalji ekonomoski razvoj Srbije - kaže Lazar Šestović iz Svetske banke.

Trend iseljavanja iz naše zemlje se nastavlja, pa će zato i doznake ostati siguran devizni prihod naših građana, ocenjuju upućeni. Dodaju i da su ljudi koji sada odlaze mahom visokoobrazovani, pa će transfer novca vremenom preći u transfer znanja i tehnologija.

1 komentar

  1. User image
    v. 19.08.2015 9:54

    "Najčešće naši ljudi to koriste ili za dnevnu potrošnju, plaćanje računa, kupovinu nekih dobara za svoje domaćinstvo ili koriste za neku drugu stvar koja u svakom slučaju nije produktivna, ne stvara nova radna mesta i ne kreira osnov za dalji ekonomoski razvoj Srbije"

    Pitam se kad ce neko da objavi kuda je otislo tih 20 milijardi investicija, koje bi trebalo da budu produktivne i stvaraju nova radna mesta, kad radnih mesta ima sve manje?

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
trinaesta plata dijaspora novac svetska banka

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana