Zvanični kurs Evra za dan 11.05.21. :: 117.5749 rsd
Tekst objavljen: 01.12.2015 13:55        


Do 2050. godine snabdevanje energijom u svetu moglo bi gotovo u potpunosti da bude prebačeno na obnovljive izvore, tvrdi se u scenariju pod nazivom "Energetska (r)evolucija". Scenario "Energetske (r)evolucije", objavljen povodom Konferencije o klimi u Parizu, razvili su organizacija Grinpis i Nemački centar za vazdušne i svemirske letove (DLR), a zasniva se na nizu pojedinačnih studija.

Svet bez uglja, nafte i gasa je moguć

Napuštanje fosilnih izvora energije smatra se najvažnijim korakom u cilju smanjivanja zagrevanja zemljine atmosfere. Trenutno tri četvrtine gasova, koji izazivaju efekat staklene bašte, nastaju spaljivanjem uglja, nafte i gasa, a jedna četvrtina zbog seče šuma i zbog poljoprivrede, prenosi nemački Radio Dojče vele.

"Obnovljivi izvori energije u međuvremenu su sazreli i mogu da konkurišu elektranama na ugalj i rizičnim atomskim elektranama", kaže Sven Teske iz Grinpisa, ujedno i glavni autor studije.

Autori su pomno istražili različite tehnologije i različite razvoje u svim delovima sveta na osnovu kojih tvrde da bi do 2050. moglo da bude obezbeđeno održivo snabdevanje energijom za oko 9,5 milijardi ljudi.
Veliki pomak u proizvodnji energije s manje ugljen dioksida donosi snažno korišćenje energije vetra i sunca. Samo prošle godine, u tu oblast je u svetu investirano 250 milijardi američkih dolara (234 milijarde evra). Pad cena takvih postrojenja ubrzava jačanje tog sektora, a naročito se kod solarne energije ne nazire kraj smanjivanja cena.

Prema navodima autora studije, zbog toga se može očekivati brže širenje takvih postrojenja nego do sada. Za potpuni zaokret u svetu, prema tom scenariju, bile bi potrebne investicije od oko 1.000 milijardi dolara godišnje do 2050.

Istovremeno, uštedeli bi se troškovi za ugalj, naftu i gas od oko 1.070 milijardi američkih dolara godišnje.
Prema studiji, to bi se pozitivno odrazilo i na tržište rada.

Do 2030. bi tako u svetu moglo da nastane 19 miliona novih radnih mesta, dok bi broj zaposlenih u energetskom sektoru do 2030, bez ubrzanog prelaska na obnovljive izvore, bio lagano smanjen na 27 miliona u celom svetu.

Ubrzan prelazak na stopostotno korišćenje obnovljivih izvora doveo bi do povećanja broja zaposlenih u tom sektoru na 46 miliona u 2030. godini.

Velik izazov u smanjenju emitovanja ugljen dioksida je saobraćaj. Oko 14 odsto globalne emisije štetnih gasova nastaje sagorevanjem naftnih prerađevina u motorima.

"Potrebna nam je transportna revolucija, ne samo elektro-automobili i više elektromobilnosti, već bismo morali da razvijemo i nove transportne tehnologije i sintetička goriva iz obnovljivih izvora", kaže Teske.
Osnovno načelo glasi: struja umesto nafte. Uz pomoć struje dobijene iz energije vetra, sunca i vode mogu, ne samo da se voze automobili i vozovi, već i da se proizvode sintetička goriva takozvanom tehnologijom "power-to-gas". Ta tehnologija već funkcioniše. Sintetički proizvedena goriva zamenjuju gas, dizel ili kerozin, i naftni proizvodi više ne bi bili potrebni.

Za zaokret u saobraćaju potrebne su i mere politike, smatraju autori. Vlade bi trebalo da podstaknu ljude da koriste manje automobile, a važan korak je i dalja izgradnja mreže javnog saobraćaja.

U vezi s Konferencijom o klimi u Parizu, autori studije preporučuju brzo i odlučno delovanje politike i privrede. Sada bi bilo važno stimulisati industriju, potrošače i tržišta na veće korišćenje obnovljivih izvora energije i veću energetsku efikasnost.

Važan korak je i brzo smanjivanje subvencija za ugalj, naftu i gas. Prema navodima Međunarodne agencije za energiju (IEA), taj sektor je prošle godine iz državnih budžeta subvencionisan sa gotovo 500 milijardi američkih dolara, navodi Dojče vele.

 

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
sunce energetika obnovljivi izvori energije ugalj gas nafta vetar

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana