Svetska banka (SB) je odobrila Srbiji zajam od 36,2 miliona evra (44 miliona dolara) za Projekat unapređenja upravljanja nepokretnostima, saopšteno je danas iz te međunarodne finansijske institucije. Zajam, o kojem je odluku doneo Odbor izvršnih direktora na sinoćnoj sednici, pomoći će Srbiji da napravi tačnu, potpunu i elektronski dostupnu bazu podataka o vlasništvu nad nepokretnostima.
Mada je Srbija u poslednjoj deceniji znatno unapredila sređenost podataka o nepokretnostima, u ovoj oblasti ona još zaostaje za standardima Evropske unije (EU), navodi se u saopštenju.
Potrebne su joj investicije u geodetsku infrastrukturu, a usluge Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), kako ocenjuje SB, treba poboljšati kako bi podaci svima bili dostupni, naročito marginalizovanim grupama.
Podaci koji se nalaze u RGZ, kao što su oni o zemljištu, vlasništvu, zgradama, infrastrukturnoj mreži i razne druge vrste mapa, jesu od ključnog značaja za mnoge usluge koje građanima pružaju državne institucije i zato treba da budu sveobuhvatne i da ljudi do njih lakše dolaze.
Osim toga, RGZ je dobio nova ovlašćenja, poput onih koja se tiču procene vrednosti nepokretnosti i upis zgrada u katastar, ali nije sigurno da ta institucija načinom na koji sada posluje može da osigura te usluge na održiv način.
"Ovaj projekat podržava napore srpske vlade u sprovođenju reformi, pomažući joj da napravi bolje uslove poslovanja i otvaranja novih radnih mesta, kao i njene evropske integracije", kaže šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji, Toni Verheijen.
Bolja dostupnost informacija o nekretninama će, smatra on, privući investitore, smanjiće troškove koje imaju kad ulažu i znatno će skratiti vreme potrebno za njihova ulaganja.
"Razvoj tržišta nepokretnosti treba da podstakne rad malih i srednjih preduzeća koja nepokretnosti koriste kao obezbeđenje uzimanja kredita", naveo je Verhejien.
Prihod od poreza na nepokretnosti je relativno mali u Srbiji, jer se godišnje od njega prikupi oko 0,6 odsto vrednosti bruto društvenog proizvoda (BDP), dok se u zemljama OECD-a prikupi 1,8 odsto BDP-a.
Srbija, naime, nema tačne i kompletne podatke kako bi se utvrdila osnovica plaćanja poreza, koristi zastarele metode procene vrednosti, a poreske stope su joj i dalje niske.
Prva komponenta ovog projekta baviće se ovim pitanjima. Poboljšaće se sistem naplate poreza kroz razvoj registra prodajnih cena nepokretnosti, razviće se elektronski model koji će procesuirati ove podatke, a sprovešće se i pilot projekat poreskih stopa i naplate poreza u lokalnim zajednicama.
Projekat će pomoći i izradu registra zgrada, unaprediće način procene vrednosti kroz obuku procenjivaća i uvođenje međunarodno priznatih standarda procene. Druga komponenta projekta baviće se dostupnošću podataka elektronskim putem, a treća unapređenjem poslovanja RGZ, precizira se u saopštenju Svetske banke.
Ostavi komentar